Vasiljević koristio lažni pasoš  

Jezdimir Vasiljević, vlasnik propale piramidalne banke „Jugoskandika“, poznatiji kao Gazda Jezda, uhapšen je u Holandiji sa lažnim srpskim pasošem

On je, kako piše Blic, koristio pasoš na ime izvesnog Janića, a pravi identitet utvrđen je posle provere otisaka prstiju. Ovom kvazibankaru zatim je određen pritvor, a pokrenut je i postupak za njegovo izručenje. Ministarka >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << pravde Snežane Malović izjavila je da je potpisala ekstradicioni zahtev koji bi trebalo do kraja nedelje da bude dostavljen Holandiji.

„U toku je procedura prevođenja dokumenata“, rekla je Snežana Malović i dodala da postoje proceduralni uslovi da Vasiljević bude izručen Srbiji, što znači da bi vlasnik Jugoskandika svoje mesto u Centralnom zatvoru trebalo da zauzme za najviše dva meseca.

On je uhapšen po međunarodnoj poternici koju je srpsko pravosuđe za njim raspisalo 2006. zbog neodazivanja na suđenje za zloupotrebu službenog položaja, prevaru i utaju. Optužnica iz juna 2001. godine tereti Vasiljevića i njegove saradnike da su proneverili oko 29 miliona evra i oštetili štediše Jugoskandika za 190 miliona nemačkih maraka, a Vasiljević se tereti da je prisvojio 58 miliona maraka.

Njegov advokat Dragoljub Đorđević tvrdi kako sa Vasiljevićem od 2006. godine nije u kontaktu i da je za hapšenje saznao iz medija.

„Zvao sam naše ministarstvo inostranih poslova i ministarstvo pravde, ali su mi na oba mesta rekli da o hapšenju nemaju zvaničnu informaciju. Pokušaću da potvrdu dobijem od holandske policije“, kaže advokat Đorđević, koji se igrom slučaja nalazi u Holandiji, ali zbog slučaja Vlastimira Đorđevića pred Tribunalom u Hagu.



Tako je govorio Jezdimir
Izjava I
Nevini Vasiljević je u prvom pojavljivanju pred sudom 2002. godine porekao je krivicu i za uništavanje Jugoskandika optužio Slobodana Miloševića i tadašnju vlast: „Nisam dobrovoljno otišao iz zemlje. Po mene i porodicu su 6. marta 1993. došli Radovan Stojičić Badža i Zlatko Radnić, tadašnji šef Šeste uprave RDB i koordinator Crvenih beretki. Mogao sam da ponesem samo dve torbe i ispratili su me do granice sa Mađarskom.”

Izjava II
„Da sam hteo da pobegnem, zar bih ostavio 36 miliona maraka i onoliko zlato. To su lopovi pokupili po mom odlasku, pa je stečajna masa sa 50 miliona pala na 50.000 maraka. Momir Bulatović, Milo Đukanović, Momčilo Perišić i Jovica Stanišić zahtevali su od mene 85 miliona maraka za protivavionske rakete. To oružje je kupljeno navodno za odbranu srpstva, ali je prodato i novac je prigrabila državna kriminalna organizacija. Prvo su pokrali staru deviznu štednju, pa Dafinu, a zatim su udarili na privatnike kao što sam ja.”

Izjava III
„Iz 'Jugoskandika' je izneto između 20 i 30 miliona maraka za tajne policijske i vojne službe, ali i za sadašnje političare na vlasti.”

Vasiljević je pobegao iz Srbije 1993. godine, a uhapšen je februara 2001. na beogradskom aerodromu, po povratku u zemlju. Iz pritvora je pušten 22. oktobra 2001. godine pošto je sud, kao jemstvo, prihvatio kuću na Dedinju, vlasništvo njegovog prijatelja. Suđenje je počelo aprila 2004. godine, ali Vasiljević nije došao ni na jedan od glavnih pretresa, te je aprila 2006. sudija Bojan Mišić odlučio da se Vasiljeviću oduzme jemstvo, odredi pritvor i za njim raspiše poternica Interpola.



Početkom 90-ih godina prošlog veka Vasiljević se vraća u Jugoslaviji iz inostranstva gde je počeo biznis prodajom video-kaseta, televizora i japanskih automobila. Štedionica Jugoskandik otvorena je 1991. godine. Velikim kamatama na devizne i dinarske uloge Vasiljevićeva firma uspela je da privuče desetine hiljada ulagača, a on se hvalio mesečnim obrtom od 280 miliona dolara.

Proglašen za biznismena godine 1992. Iste godine je bio i kandidat za predsednika Srbije i plasirao se na peto mesto s osvojenih 61.729 glasova. Takođe, 1992. godine uplatio je u izborni fond SPS-a 200.000 maraka. Aktivisti SPS-a tvrdili su da je gazda Jezda dobrovoljno dotirao kampanju.

Prvi put je iz Srbije (Jugoslavije) pobegao 8. marta 1993. godine. „Nisam pobegao. Izašao sam da bih nastavio borbu protiv državnog kriminala“, govorio je tada. Ubrzo je štedionica Jugoskandik zatvorena i tada je njena imovina, kako je vlasnik tvrdio, iznosila 120 miliona maraka, da bi se posle četiri godine smanjila na 40 miliona, a 2000. na 20 miliona.

Pre bekstva Vasiljević je posedovao vilu na Senjaku vrednu dva miliona dolara, kuću na Banjici, stan u centru Beograda, dva TV kanala i TV stanicu i učešće u TV Palma, mesečnik BiG, akcije Beogradskog hipodroma, 124 automobila, desetak kamiona...

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar