Izvor: Blic, 02.Sep.2015, 07:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VELIKO BEKSTVO Priča iz Drugog svetskog rata veća od Holivuda
Drugi svetski rat je iznedrio mnoge izuzetne ličnosti, ali Vilijam “Bil” Eš - koji je poslužio kao inspiracija za film “Veliko bekstvo”, sa Stivom Mekvinom u glavnom ulozi, izdvaja se čak iz ovog odabranog društva, napisao je autor nove biografije Patrik Bišop.
Eš je bio Amerikanac, koji je - dok se njegova zemlja još premišljala da li da uđe u rat - otišao u Kanadu da bi se obučio za pilota u Kraljevskom Kanadskom ratnom vazduhoplovstvu. Stacioniran je u Britaniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i pilotirao je “spitfajerom” u okviru 411. eskadrile.
Marta 1942. njegov avion je pogođen iznad istočne Francuske, ali je on pobegao iz olupine letelice. Utočište su mu pružili brojni hrabri Francuzi i Francuskinje. U Parizu ga je zarobio Gestapo i osuđen je na smrt, a život mu je spaslo Nemačko ratno vazduhoplovstvo (Luftwaffe), pozivajući se na to da je reč o pilotu i da je kao takav njihov zarobljenik.
Ostatak rata proveo je u nekoliko logora za ratne zarobljenike, ali umesto da bude srećan što se spasao, opsedale su ga misli o bekstvu.
Kada je prošle godine umro u 96. godini, u člancima povodom njegove smrti pisalo je da je poslužio kao inspiracija za lik Virdžila Hiltsa, mršavog pilota u kožnoj jakni, koga u “Velikom bekstvu”, 1963. godine, glumi Stiv Mekvin. Hilts pokušava da se domogne slobode tako što će na ukradenom motociklu preskočiti bodljikavu žicu na nemačko-švajcarskoj granici, ali ne uspeva u tome.
Eš je skromno poricao te tvrdnje. Rekao je da nikad nije vozio motocikl i da nije učestvovao u bekstvu iz logora Stalag Luft III, na kome je zasnovana radnja filma.
Međutim, razlog što nije učestvovao je u tome što je tada bio zaključan u “hladnjači” - kako su nazivali samicu u logoru - za kaznu zbog drugog pokušaja bekstva.
Bil Eš je bio harizmatičan baš kao i izmišljeni lik Hilts, sa kojim je imao mnogo toga zajedničkog. Osim što je bio Amerikanac, bio je zgodan, privlačan i imao je pobunjenički duh. Bio je sklon da umanjuje značaj svojih hrabrih poduhvata i muka koje je preživao, od kojih je neke kasnije opisao u svojim knjigama.
Odrastao je u Teksasu, u vreme velike depresije. Otac, koji je radio kao trgovački putnik, teškom je mukom prehranjivao porodicu. Bil je radio tokom studiranja, ali kada je završio fakultet, nije mogao da nađe posao i mesecima je putovao železnicom kao slepi putnik u potrazi za bilo kakvim zaposlenjem.
Njegovo iskustvo je uticalo na formiranje njegovog političkog stava. Bio je premlad da se pridruži američkim idealistima koji su se u Španskom građanskom ratu borili protiv Frankovih nacionalista. Ali, kada je izbio Drugi svetski rat, odlučio je da doprinese borbi protiv fašizma.
Pre nego što je i sam pogođen, uspeo je da obori samo jedan nemački avion. Zbog toga je odlučio da iz zatvora, na drugi način, vodi rat protiv neprijatelja.
Bezbroj puta je pokušao da pobegne i čamio sam u logorskoj samici, gde je dobijao samo hleb i vodu. Ti pokušaji su ponekad bili neplanirani, kao kada je trebalo da istovari vagon i pokušao da pobegne kad su čuvari okrenuli leđa.
Neki su, međutim, bili dugo i detaljno planirani i zahtevali organizaciju, genijalnost i strepljenje. Izuzetno ambiciozan je bio plan za bekstvo kroz tunel ispod WC-a u logoru Oflag XXIB, kod poljskog grada Šubina. Bil je razradio plan koji je obuhvatao kopanje tunela od preko 100 metara. Svaki dan, tokom tri meseca, grupa logoraša bi se spustila kroz otvor za obavljanje nužde, trudeći se da ne upadne u reku fekalija. Ulaz u zidu jame vodio je u prostoriju u kojoj se nalazio početak tunela.
Dan za danom kopali su tunel kroz peskovito tlo, strahujući od od urušavanja zemlje, gušenja i napada panike zbog klaustrofobije.
Pri tom je kopanje tunela bilo lakši deo posla. Da bi imali bilo kakvu šansu da pobegnu sa teritorije pod kontrolom nacista, bili su im neophodni civilna odela, novac, dokumenta. U tome su im pomogli drugi logoraši koji su bili vični mnogim veštinama, naučenim u miru ili u zarobljeništvu.
Jedne noći, marta 1943, 35 muškaraca u odelima napravljenim od uniformi ratnog vazduhoplovstva i ćebadi, sa vešto falsifikovanim ličnim ispravama, provukli su se kroz uzak tunel i ispod ograde pobegli u slobodu.
Jedan se domogao švajcarske granice pre nego što je uhapšen, dvojica su stigli do Baltičkog mora i utopili se veslajući prema Švedskoj. Svi ostali su uhapšen u roku od nekoliko dana.
Bilo je to gorko razočaranje, ali gotovo svi su nastavili da pokušavaju. Bil je uspeo nekoliko dana pre završetka rata, kada je pobegao iz logora kod Bremena, neposredno pre nego što je stigla britanska vojska.
Posle rata je studirao na Univerzitetu Oksford i pridružio se mreži BBC, koja ga je poslala u Indiju. Zbog svojih radikalnih stavova, međutim, teško se prilagođavao. Smatrao je da je Komunistička partija Velike Britanije spremna na prevelike kompromise i učestvovao je u osnivanju otpadničke frakcije. Izgubio je stalan posao u BBC, mada je nastavio da radi kao honorarac.
.jpg)
