Izvor: Danas, 17.Dec.2014, 21:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto u deponije, reciklaža
Beograd - U Srbiji je lane, prema dostupnim podacima, proizvedeno oko 8,8 miliona tona otpada, a manje od 1,8 miliona tona iskorišćeno je kao novi resurs. U najvećoj meri ponovo su iskorišćeni otpadni metali, papir i karton kao i olovne baterije.
Takođe, oko dva odsto prijavljenih tretiranih količina otpada, odnosno nešto više od 37.000 tona, kao gorivo su iskoristile cementare. Sve ukazuje na to da će u oblasti upravljanja otpadom naša zemlja morati da požuri da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << uhvatila korak sa Evropom. I Srbija, naime, u zakone u najskorije vreme treba da ugradi osnovni cilj evropske Okvirne direktive o otpadu koji glasi - ponovno iskorišćenje kompletnog otpada bez njegovog deponovanja - kaže za Danas Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Poseban izazov je, po rečima našeg sagovornika, da se pronađe rešenje koje će omogućiti što veće iskorišćenje otpada čime će se umanjiti njegov negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Pri izboru optimalnog načina upravljanja otpadom treba poći od njegove količine i prirode, geografskih i geoloških obeležja, raspoloživih finansijskih sredstava, zatim od toga da li postoji infrastruktura za upravljanje otpadom kao i industrijska postrojenja za njegovo spaljivanje ali i od stava lokalnog stanovništva.
U ukupnoj količini otpada koji je u Srbiji proizveden prošle godine, 8,2 miliona tona je bilo neopasnog i nešto manje od 600 miliona tona opasnog. Preduzeća iz grupe velikih zagađivača, njih 198, prijavila su proizvodnju 7,3 miliona tona otpada od čega 230.000 tona spada u kategoriju opasnog. Najveći proizvođač otpada bile su termoelektrane - pepeo od uglja čini čak 75 odsto ukupne količine otpada proizvedenog lane. Ostale firme koje su dostavile izveštaj - ukupno ih je 1.206, prijavile su zajedno 1,5 miliona tona otpada, od čega 340.000 opasnog.
- Svakako da postoje firme koje izbegavaju obaveze izveštavanja. Preduzeća koja se bave tretmanom, deponovanjem, uvozom ili izvozom otpada moraju da imaju dozvolu za upravljanje otpadom pa ih je lakše pratiti. Što se tiče generatora otpada, njih nije lako pronaći, jer ne treba da imaju nikakvu dozvolu. Radi njihove bolje kontrole, od 2015. godine će obaveze izveštavanja biti proširene i na preduzeća koja se bave sakupljanjem i druge vlasnike otpada. Oni će na dnevnom nivou morati da izveštavaju Agenciju od koga su preuzeli otpad i kome su ga predali, čime će biti povećan i uvid u generisanje otpada - ističe Radović.
Kada se pomene upravljanje otpadom, po rečima našeg sagovornika, svi pomisle na njegovo spaljivanje, ali to je samo jedan od načina rešavanja ovog pitanja koje sa sobom nosi prilične troškove kako za izgradnju uređaja za spaljivanje tako i za njihovo godišnje održavanje. Rešenje bi bilo korišćenje otpada kao goriva za proizvodnju energije, što već rade, primera radi, Francuska i Nemačka, ali valja imati u vidu i da Okvirna direktiva o otpadu ograničava količinu otpada koji se spaljuje dajući značaj drugim načinima njegovog iskorišćenja, poput reciklaže i kompostiranja.
Upotrebljive i korišćene dečje pelene
Da otpad može da bude iskorišćen na najrazličitije načine dokazuju i primeri upotrebe otpadne plastike u proizvodnji zaštitnih kabanica vojske Velike Britanije, kao i iskorišćenje 98 odsto plastike i vlakana od upotrebljenih dečijih pelena za proizvodnju crepa, cevi i recikliranog papira.
Cilj je zatvaranje deponija
U rešavanju pitanja otpada najdalje je otišla Nemačka - u ovoj zemlji su deponije zatvorene i otpad se sortira i šalje na reciklažu u hodu - na mestu gde je nastao. Sa zatvorenih deponija izdvajaju se frakcije odloženog otpada da bi i on ponovo bio iskorišćen. Ovakva politika upravljanja otpadom u razvijenim zemljama ne čudi s obzirom na to da će se, ukoliko se ostvare prognoze Evropske agencije za životnu sredinu, količina otpada u Evropi u narednih deset godina povećati pet do sedam puta.
.jpg)
