Izvor: Blic, 18.Apr.2014, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UBS: Građani u dozvoljenom minusu 20 milijardi dinara
Od ukupnog dozvoljenog prekoračenja po osnovu tekućih računa, koje iznosi 46 milijardi dinara, građani koriste manje od polovine tog iznosa - oko 20 milijardi dinara, izjavio je danas generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Od ukupno 6,781 miliona tekućih računa, navodi on, oko 238.000 je u docnji.
"Smatramo da to nije alarmantno", rekao je Dugalić na predstavljanju najnovijeg izveštaja Kreditnog biroa UBS.
Prema podacima UBS, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ukupna zaduženost u martu je iznosila 2.091 milijardi dinara, što je za oko 50 milijardi manje nego 31. decembra 2013. kada je ukupna zaduženost iznosila 2.140 milijardi dinara.
Dugalić je naveo da je u martu zabeležen pad kreditne aktivnosti kod kompanija u odnosu na prethdni mesec za 3,2 odsto. Preduzeća su u martu bila zadužena u iznosu od 1.359 milijardi dinara, a preduzetnici za 109 milijardi.
"Privreda se manje zadužuje od onoga što vraća bankama. To je loš signal jer se smanjuju mogućnosti za ulaganja i investicije", rekao je Dugalić.
Ukupna zaduženost građana je krajem marta iznosila 622 milijarde dinara, što je za oko osam milijardi manje nego početkom 2014. godine.
Zaduženost po osnovu stambenih kredita i adaptacije je krajem marta iznosila ukupno 343 milijarde dinara, dok je početkom godine iznosila 339 milijardi.
"Tendencija je da i dalje opada zaduženost građana po stambenim kreditima. To znači da je smanjena prodaja stanova i kuća, dakle i aktivnost u stanogradnji. To će banke naravno osetiti, ali će se osetiti i u čitavoj ekonomiji", ukazao je generalni sekretar UBS.
On je podvukao da je nešto bolja situacija kada je reč o redovnosti otplate, a kod građana je, prema njegovim rečima primetna bolja disciplina i odnos prema obavezama, nego kod firmi.
Učešće docnje kod građana je 31. marta iznosilo 5,1 odsto, a mesec dana ranije 5,2 odsto. U martu je učešće docnje kod preduzeća iznosilo 15,6 odsto, a kod preduzetnika 17 odsto, dok ke krajem februara taj udeo iznosio 16,4 odnosno 17,3 odsto.
Komentarišući visoke kamate na dinarske kredite, Dugalić je podsetio da je prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske zajmove kod nas u 2013. iznosila 13,5 odsto. Kako je objasnio, u Srbiji je referentna kamatna stopa koja utiče na dinarske kredite 9,5 odsto dok je referentna kamata Evropske centralne banke 0,25 odsto. U Mađarskoj je, kako kaže, referentna kamata tri odsto, u Rumuniji četiri, a u Slovačkoj 0,25 odsto.
On je dodao i da je 1997. godine, kada smo imali samo banke sa domaćim kapitalom, prosečna ponderisana godišnja kamatna stopa bila 89,96 odsto na dinarske kredite, a tada smo imali 106 banaka. U 2000. smo, kako kaže, imali prosečnu kamatu 62,1 odsto i 87 banaka, a prošle godine je prosečna kamata iznosila 13,5 odsto a imali smo 30 banaka.
Dugalić je istakao i da su naši građani manje zaduženi nego susedi. Ukupna zaduženost po glavi stanovnika, kaže on, kod nas iznosi 834 evra uključujući kredite, čekove, kartice, tekuće račune, lizing ugovore, a samo po osnovu kredita svaki građanin je kod nas u proseku dužan 751 evro.
U okruženju je, prema njegovim rečima, manje od Srbije zadužena Makedonija, 727 evra po stanovniku, dok je u BiH taj dug 939 evra.
U Rumuniji je, naveo je on, prosečan dug po stanovniku 1.143 evra, Bugarskoj 1.328, a u Mađarskoj 2.270 evra, dok je u Hrvatskoj dug po glavi stanovnika 3.936 evra.
Najčitanije SADA:
.jpg)
