Izvor: Večernje novosti, 31.Okt.2014, 22:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji 33. 000 ljudi godišnje oboli, a 21. 000 umre od karcinoma!

ZVANIČNA medicina, uprkos stalnim istraživanjima u koja se ulaže više od 200 milijardi dolara godišnje, još nema odgovor šta je presudno za pojavu karcinoma. Iako zagovornici „teorije zavere“ tvrde da se zna tačan mehanizam nastanka malignih tumora, pa i lek za rak, ali da se on „krije u interesu farmaceutske industrije“, koja profitira na sve većoj armiji obolelih, nauka je, ipak, još daleko od takvih saznanja. Od pronalaska citostatika, već decenijama u onkologiji nije bilo revolucionarnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << otkrića, ali su pomaci u dijagnostici i terapiji omogućili duži život. Broj obolelih i umrlih ipak je u neprekidnom porastu: od raka godišnje u svetu oboli 14 miliona ljudi. U Srbiji oboli 33.000, a umre 21.000 ljudi godišnje. Istraživači, međutim, procenjuju da bi primenom svega što se zna o prevenciji, moglo da se spreči čak do dve trećine novih slučajeva karcinoma! Smatra se da je genetskim faktorima prouzrokovano svega 10 odsto slučajeva raka, dok najveći deo, 90 odsto, nastaje pod uticajem ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline. Zbog čega je savremeni čovek u mnogo većem riziku od obolevanja nego njegovi preci: šta je ranije generacije štitilo od karcinoma, a zbog čega su sadašnje podložnije raku? Da li se uzroci mogu tražiti samo u tzv. faktorima rizika: promenjenoj ishrani, slabijoj fizičkoj aktivnosti, sve većem stresu...?ŠTA JE TO ZDRAVA HRANA? IAKO je sve više onih koji se u prevenciji različitih bolesti, okreću zdravoj hrani, pitanje je šta je, zapravo, i koliko zdravo. - Koliko možemo govoriti o zdravoj hrani veoma je diskutabilno - smatra prof. Kovčin. - Zemljište i podzemne vode su u velikoj meri prezasićeni veštačkim đubrivima, kiselim kišama, radioaktivnim otpadom. Sve to se ugrađuje u voće i povrće tako da praktično možda i nemamo pravu organsku hranu, već manje ili više kontaminiranu. Unošenje presne, termički neobrađene hrane, koje je sve prihvaćenije, ima nekog smisla, međutim, nikako ne možemo znati na kakvom je zemljištu ta hrana rasla i koliko je štetnih materija pokupila iz te zemlje. U procesu konzerviranja hrane dodaju se različita hemijska jedinjenja od kojih pojedina mogu biti i veoma štetna. Male količine aditiva koje možda i nisu toliko štetne vremenom se kumuliraju u organizmu. Navodi se da je E330, limunska kiselina (acidum citricum) - kancerogena. Kada pogledate deklaracije svih proizvoda sa dužim rokom upotrebe, u svima se nalazi E330. - Za nastanak karcinoma se ne može odrediti jedan presudan faktor, ukoliko bi tako nešto postojalo, njegova eliminacija bi dovela do iskorenjivanja bolesti - kaže, za „Novosti“, profesor dr Vladimir Kovčin, onkolog u KBC „Bežanijska kosa“. - Potrebno je prvo da razdvojimo faktore rizika od mogućih uzročnika karcinoma. Nažalost, veoma malo uzročnika karcinoma je poznato, i to su na prvom mestu virusi: hepatitis B i C, humani papiloma virus, HTLV (humani virus T leukemije), EBV (Ebstein Barr virus). Aromatični ugljovodonici u duvanskom dimu su, recimo, jedan od uzročnika karcinoma pluća, grla i usne duplje, a pušenje je faktor rizika. Dokazano je da je zabrana pušenja u svim zemljama koje su strogo sprovele taj zakon uzrokovala dramatičan pad učestalosti karcinoma pluća u roku od 10 godina. - Početkom veka karcinom pluća bio je na desetom mestu, ali je pušenje doprinelo da danas zauzima vodeće mesto - kaže dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Po broju obolelih, mi smo na 16. mestu u Evropi, negde u sredini, ali po broju umrlih smo na drugom mestu. Razlog tome je što se bolest otkrije u odmakloj fazi. Profesor Kovčin kaže da je epidemija malignih bolesti posledica globalne kontaminacije prirode, kako zemljišta i vode, tako i vazduha: - Svugde možete naći kancerogene materije. U prošlosti se proizvodnja hrane nije bazirala na hemiji i veštačkom povećanju prinosa. Do pre nekoliko decenija naše majke su svaki dan spremale svežu hranu sa pijace. Nije bilo konzervansa, ni polugotovih i gotovih jela. Sa višestrukim povećanjem populacije u svetu i potreba za hranom je rasla. Traženi su načini da se proizvede što više i što brže, a posledica toga je i epidemija karcinoma. Prve ozbiljne studije vezane za hranu i nastanak karcinoma objavljene su pre više od 30 godina. Još tada je dokazano da ljudi koji konzumiraju samo meso i pušači imaju najveći rizik za obolevanje od karcinoma. Najmanji rizik je pokazan kod onih koji se hrane isključivo biljnom hranom i nepušači su. Posle toga, sprovedna su mnoga istraživanja vezana za rak i ishranu. - Kada govorimo o ishrani kao faktoru rizika, jasno je dokazano da konzumiranje dimljenog mesa, roštilja pečenog na uglju povećava rizik za nastanak karcinoma želuca i debelog creva - objašnjava profesor Kobčin. - Uzrok je najverovatnije, kao i u duvanskom dimu, prisustvo aromatičnih ugljovodonika. Za njih je dokazano u eksperimentima da izazivaju karcinome na koži životinja ako se utrljavaju u kožu. Verovatno crveno meso samo za sebe ne povećava rizik za nastanak karcinoma već je u pitanju način pripreme hrane. U mesu tovljenih životinja se mogu naći veće količine steroidnih hormona koji su davani u cilju bržeg tovljenja. Hormoni, upozorava profesor Kovčin, povećavaju rizik za nastanak hormonzavisnih tumora kao što su karcinomi dojke, prostate... Ishrana bogata vlaknima celuloze pak povećava motilitet (pokretljivost) creva i bržu eliminaciju toksina iz digestivnog trakta. U biljnoj hrani se nalaze velike količine antioksidanasa koji pomažu eliminaciju slobodnih radikala i smanjuju na taj način rizik za nastanak mutacija na ćelijama. Doskora su se karcinomi mogli smatrati bolešću starije populacije. Međutim, starosna granica za nastanak pojedinih karcinoma se pomera ka mlađoj populaciji. Za lekare je to dokaz da nisu samo starenje i mutacije koje se događaju vremenom i sa godinama u ljudskom telu uzročnik karcinoma. STRES I GOJAZNOST - STRES povećava nivo adrenalina. Adrenalin dovodi do smanjenja pa i blokade nekih od funkcija imunskog sistema. Oslabljen imunitet dovodi do nemogućnosti eliminacije novonastalih malignih ćelija. Kada njihov broj pređe bilion ili veličinu od jednog kubnog centimetra, tumor dobija svoje krvne sudove i imunski sistem više ne može da ga zaustavi u daljem rastu - objašnjava profesor Vladimir Kovčin. - Gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti su povezani, a takođe se smatraju faktorima rizika za rak. U masnom tkivu se talože hormoni i neka od štetnih hemijskih jedinjenja. Sa druge strane, nedostatak fizičke aktivnosti dovodi i do slabljenja imuniteta, sporijeg metabolizma i eliminacije toksina iz organizma. Sutra: Šta o uzrocima i prevenciji karcinoma kaže alternativna medicina

Nastavak na Večernje novosti...