Izvor: N1 televizija, 12.Okt.2016, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži se rešenje za migrante, praksa demantuje svaki predlog
Ima li Evropa rešenje za migrantsku krizu? Na to pitanje odgovor su pokušali da daju učesnici Beogradskog bezbednosnog foruma. Iako je, pridržavanjem dogovorenih pravila, taj problem u teoriji rešiv, praksa zasad demantuje svaki predlog rešenja.
Migranti ne prestaju da pristižu na evropsku obalu, ali ne prestaje ni polemika o tome kako ih sve zbrinuti. Evropski stručnjaci, koji se bave tim pitanjem, misle da je rešenje u reformi Dablinskog sistema, o kojem se pričalo i >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << na Beogradskom bezbednosnom forumu.
"Predlog je da se on reformiše, tako da se oni koji traže azil redistribuiraju po zemljama članicama EU na solidaran i ravnopravniji način. To nije rešenje za Srbiju, jer ona ne može da odlučuje unutar Evropske unije, ali svakako bi nam koristilo, jer bi bio manji pritisak na Grčku iz koje nama stižu tražioci azila i migranti", smatra Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Ipak, ideja o ravnomeroj raspodeli, čini se, pada u vodu već na prvom koraku. Jer pojedine zemlje ne prihvataju prijem migranata, a u mnogima oni baš i nisu dobrodošli.
"Istraživanja pokazuju da postoje tri tipa negativnih stavova prema izbeglicama. Prvo, posmatraju ih kao bezbednosnu, odnosno terorističku pretnju zemljama u koje dolaze. Potom kao ekonomsku pretnju, zato što se smatra da će oni preoteti radna mesta i da će socijalna davanja biti preusmerena na njih. Konačno, poslednja briga je da su izbeglice kriminalizovane i da će porasti stopa kriminala u društvu. Najkritičniji stavovi su u Mađarskoj, Poljskoj i Grčkoj", navodi Marika Djolai, Univerzitet u Saseksu.
Ni u Italiji se na izbeglice, kažu oni koji se njima bave, ne gleda blagonaklono. Smeštaju se u ruralnim sredinama, daleko od očiju javnosti, ne vodi se previše računa o njihovim pravima, a briga o njima često se zloupotrebljava.
"Vlast se nerado bavi prijemom izbeglica, pa je to uglavnom posao lokalnih vlasti. Postoje ograničena sredstva za svaku pokrajinu, ali su i ona predmet manipulacija i korupcije. U saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama se raspisuju tenderi za prijem izbeglica, a onda se izdvajanja za njih smanjuju. Umesto 35 evra koliko država daje po osobi, isplaćuje se recimo 21 evro", rekao je Đakomo Bacani sa Univerziteta u Torinu.
U zemljama kroz koje prolaze, migranti imaju bolji tretman, ali i to je, upozoravaju stručnjaci, prividno. Stvari bi, kažu, radikalno promenilo saznanje da izbeglice neće biti samo gosti, već da tu planiraju i da ostanu.
Izvor: N1
.jpg)
