Izvor: Vesti-online.com, 01.Jun.2016, 05:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tesla kakvog ne znamo (9): Ljudima zastajao dah

Podsetićemo i na sve bespoštedniji "rat struja" vođen u Americi u kojem se već nisu ni birala sredstva. Išlo se čak dotle da se tvrdilo da su "smrtonosne" Tesline struje najpodesnije upravo za električnu stolicu.

U to vreme, naime, električna stolica kao sredstvo za egzekucije na smrt osuđenih u sve većem broju američkih država počela je da ulazi u zatvore i da se uveliko primenjuje.

Međutim, izložba u Čikagu bila je potpuni trijumf kako Teslinih struja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i njegov lični, kao i Vestinghausove kompanije.

Presudno je bilo to da je Vestinghausovo električarsko društvo pobedilo u nadmetanju s konkurencijom - stekavši pravo da obezbedi osvetljavanje velikog, svetskog sajma.

Sve je bilo u znaku elektriciteta, pogonske snage koja je tek imala da prokrči sebi put u 20. veku.

Ovu istorijsku izložbu u Čikagu posetio je svaki treći Amerikanac, ili, tačnije, njih oko 25 miliona.

Posebno poglavlje na sajmu bio je - kako piše akademik Aleksandar Marinčić - sektor u kojem je Tesla predstavio čitav niz eksperimenata. Lično Tesla je to u Čikagu učinio prvi put pred najširom javnosti:

"Tesla je pripremio eksperimente iz područja struja niskih frekvencija, raznih motora, izvodio eksperimente sa metalnim jajetom koje obrće obrtno magnetno polje, puštao u pogon svoje generatore struja visokih frekvencija, izvodio eksperimente od kojih je ljudima zastajao dah kad bi se izlagao milionskom naponu, strujom koja prolazi kroz njegovo telo topio je žice, palio sijalice, gasne cevi, pokretao motore."

Pored svih velikih uspeha koje je Tesla ostvario 1893. godine, jedan kao da je bio zapostavljen. Reč je o njegovim otkrićima u radiotehnici koja su nekako ostala u senci pronalazaka u elektrotehnici.

O tome je deceniju-dve kasnije stručno i pošteno pisao jedan od najvećih stručnjaka za ovu oblast dr Ostin:

"Nikola Tesla je u svome predavanju pred Franklinovim institutom u Filadelfiji februara 1893. godine objavio sistem bežične telegrafije i čitav niz aparata i pronalazaka za ovaj sistem, i to predstavlja na polju radiotehnike veće savršenstvo nego sve ono što je u radiotehnici do 1910. godine postignuto.

On je u tome predavanju prikazao svoje generatore visoke učestalosti, princip rezonancija kod otpremnika i prijemnika i upotrebio antenu i zemlju za prenos i prijem električnih talasa, i time zaslužio naziv oca radiotehnike."

"U avgustu (te 1893, godine čikaške izložbe) Tesla je pred Kongresom električara održao predavanje i prikazao eksperimente sa svojim električnim i mehaničkim oscilatorom.

Bili su to generatori sa vrlo stabilnim frekvencijama, koje je Tesla namenio za pogon tačnih časovnika.

Na Kongresu je govorio i Tomas Komerford Martin, koji je sledeće godine napisao prvu knjigu o Teslinim radovima na polju elektrotehnike. Kongresu su prisustvovali profesori Helmholc i Pupin", piše akademik Marinčić.

Nikola Tesla je početkom 20. veka podgao svoju čuvenu laboratoriju na Long Ajlendu, u državi Njujork, i planirao da je pretvori u svetsku radio-stanicu. I to je postigao.

Ali, dogodilo se da je italijanski fizičar Guljelmo Markoni 1909. godine Nobelovu nagradu za oblast radiotehmike i proslavio se kao onaj koji je pronašao radio.

Ni do danas nije dovoljno poznato koliko je velika nepravda koja je time učinjena Nikoli Tesli. Da se ta nepravda ispravi, tokom proteklih decenija nije se postarala, niti pokušala, nijedna naučna ustanova.

Ulogu onih koji su zatajili, onih kojima je to bila prva dužnost, u interesu nauke, odigrao je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država. Svojom odlukom od 21. juna 1943. godine poništio je Markonijev patent br. 763, 772.

Enciklopedija britanika pedantno beleži da "rad Guljelma Markonija na razvoju kratkotalasne bežične komunikacije predstavlja osnovu gotovo celokupnog modernog radio emitovanja", a gotovo stidljivo da je njegov "možda najpoznatiji uređaj... kasnije oboren", ali ne i zašto.

Markoni (1874-1937), po profesiji lekar, jeste bio pronalazač koji je, između ostalog, prvi u istoriji poslao signal iz Engleske preko Atlantika.

Iako je domovinu napustio 1896, da bi radio u Engleskoj, Italija mu se odužila titulom markiza i izborom, 1939, za predsednika Kraljevske akademije.

Bio je to isti onaj patent na osnovu kojeg mu je priznato pronalazaštvo radija i zbog čega mu je onda i dodeljena Nobelova nagrada. U sudskom obrazloženju pisalo je da su principi izneti u ovom patentu već poznati iz radova Tesle, Stona i Lodža.

Ali, nažalost, ni Markoni, a ni Tesla, nisu tada više bili među živima.

Tako je izostala čak i moralna satisfakcija. I mada je nepravda otklonjena posle toliko vremena jednom neopozivom sudskom odlukom, ni do danas ne stoji uz Teslino ime da je zapravo on, a ne Markoni, zakoniti "otac radija".

Sestra Marica ponajbolje oseća ono što se događa njenom slavnom bratu čak i samo na osnovu novinskih tekstova:

"Čitali smo o tebi u nekom novom dalmatinskom listu 'Dubrovnik', pa bogami ja koliko uživam toliko isto se i bojim da bi mogao od velikog napora telesno podleći...

Ne znam dakle ništa drugo u ovoj svojoj nervoznosti (hiper) štono ti reče - nego čas od uživanja plakati čas pjevati."

Nastavak na Vesti-online.com...