Svedokinja: Išli su i ubijali po Zvorniku  

Na suđenju dvojici optuženih za zločine u Zvorniku, u BiH, 1992. godine svedočile su u ponedeljak, 12. oktobra, oštećene čiji su sinovi i muški članovi porodice ubijeni tokom ratnih sukoba

Svedokinja Hajrija Delić rekla je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu da su meštani sela Klise i okolnih sela u Zvorniku 1. juna isterani iz svojih kuća i da je trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << da krenu prema „slobodnoj teritoriji” Sapna. „Predsednik Mesne zajdnice Klisa Nurija Jašarević nas je okupio 1. juna i rekao: 'Narode, meštani, sutra moramo da idemo ka slobodnoj teritoriji Sapna'. Potrpali smo stvari, nešto hrane i krenuli”, kazala je ona.

Međutim, kako je posvedočila, na raskrsnici, nedaleko od kuće, traktor u kom su bili njen suprug, dva sina i svekar zaustavio je muškarac u uniformi sa puškom u ruci i rekao: silazite i dajte ključeve.

„Tada su nas potrpali u kamione i odveli u Beli Potok. Razdvojili su muškarce od žena i dece, tukli ih, maltretirali”, ispričala je svedokinja kojoj su kasnije nakon razdvajanja ubijeni suprug, oba sina i svekar.

Ona je rekla da ne poznaje optužene i da za to što se dogodilo u zvorničkoj opštini ne mogu biti odgovorne jedna ili dve osobe. „Za ovo treba mnogo više njih da odgovara”, rekla je ona.

I svedokinja Đulafeta Džinić iz sela Klisa rekla je da nikada neće zaboraviti „kakav je pokolj bio” posle proterivanja i razdvajanja u Belom Potoku.

„Idu i ubijaju. Imala sam pet, a sada imam jednog sina. Videla sam kako tuku mog Aliju a tek što je operisao srce", posvedočila je ona opisujući da su meštani zvorničkih sela bili smešteni u garaži gde je bilo puno vojnika u maskirnim uniformama. Na pitanje da li je poznavala te vojnike, ona je odgovorila da nije ali da su bili „sve naši iz komšiluka, pričali su kao mi”. Za zločine u Zvorniku optuženi su predsednik takozvane Privremene vlade Zvornika Branko Grujić i nekadašnji komandant Teritorijalne odbrane tog grada Branko Popović.

Po optužnici Grujić i Popović su smišljeno i sinhronizovano preduzimali akcije u cilju prinudnog razdvajanja i nezakonitog uzimanja za taoce muslimanskih civila iz nekoliko zvorničkih sela, koji su potom masovno ubijani u Tehničko-školskom centru u Karakaju i mestu zvanom Gerina klanica. Oni su optuženi i za deportacije i nesprečavanje zločina na lokalitetima „Ekonomija”, „Ciglana” i u Domu kulture u Celopeku.

0 0

Dodajte komentar