Izvor: Večernje novosti, 27.Mar.2015, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sudija brani Zagreb!

IDEJA Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da smanji broj predstavki tako što će dati diskreciono pravo sudiji pojedincu da odbacuje predstavke kao nedopuštene, u praksi se pokazala pogubnom za žitelje Balkana - posebno one koji su se usudili da tuže Hrvatsku! Veliki broj predstavki protiv ove države, bilo da je "gone" Srbi ili srpska preduzeća zbog imovine koja im je najbukvalnije konfiskovana posle "domovinskog rata", ili je tuže Hrvati koji smatraju da im je država uskratila prava >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - završava u košu. Primena 14. protokola Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji je usvojen pre dve godine, u praksi izgleda ovako: sudija pojedinac ima pravo da oceni predstavku kao nedopuštenu prema članovima 34. i 35. Konvencije. On nije u obavezi da obrazloži odluku, odbacivanje je trajno, na njega ne postoji mogućnost ni žalbe, ni drugog pravnog leka, a sva dokumentacija koju građani pošalju uz predstavke u roku od godinu dana se uništava! Ovaj princip uveden je, objašnjavaju nam u Advokatskoj komori Srbije, da bi se smanjio strahovito velik priliv žalbi, naročito sa Balkana. Velika diskreciona prava sudija, međutim, dovela su i do brojnih žalbi upućenih predsedniku Evropskog suda Dinu Špilmanu, kojima ga upozoravaju na navodne zloupotrebe. Najviše pritužbi iz bivše Jugoslavije stiglo je na austrijskog sudiju Elizabet Štajner, kojoj je istekao drugi mandat, ali i dalje sudi, s obzirom na to da Austrija nije delegirala njenu zamenu. Savetnik Štajnerove, odnosno njen izvestilac, hrvatskog je porekla, pa se tako dešava da obaveštenja Srbima da im je sudija odbila predstavke stižu na hrvatskom, a ne na engleskom jeziku!VRAĆANjE NACIONALNIM SUDOVIMA POKUŠAJI da se Evropski sud rastereti od velikog broja predmeta nisu od juče i do sada su iznalaženi razni mehanizmi, od odlučivanja u tročlanom veću, do odluka sudija pojedinaca, kaže sekretar UO AKS Jugoslav Tintor. U tom kontekstu je i grupisanje srodnih predmeta i vraćanje nacionalnim pravosuđima. Ona imaju zadatak da prepoznaju uzrok problema i nađu rešenje za njega. Između ostalog, sudija Štajner je odbila predstavke nekih poznatih srpskih preduzeća kojima je imovina oduzeta čuvenim hrvatskim Zakonom o zabrani raspolaganja i preuzimanja sredstava određenih pravnih osoba na teritoriji Hrvatske iz 1994, i nije im vraćena ni posle potpisivanja Bečkog sporazuma o sukcesiji 2004, niti im je ikad nadoknađena. Pošto su iscrpli sva pravna sredstva u Hrvatskoj, obratili su se Evropskom sudu u Strazburu, a sudija Štajner je te predstavke bez bilo kakvog objašnjenja i mogućnosti da oštećeni bilo šta pitaju - odbila! Strogo pravno gledano, odsustvo bilo kakvog objašnjenja direktno je suprotno članu 45. Konvencije, prema kojem sve presude ili odluke kojima se predstavka proglašava prihvatljivom ili neprihvatljivom moraju biti obrazložene! Hrvatska štampa ovu praksu nemogućnosti žalbe na odluke sudije pojedinca posprdno komentariše kao da su "odluke faraona, a ne sudije E. Štajner i izvestioca" i celu situaciju naziva "padom standarda suđenja u Strazburu". Na dan 1. januara 2014. čak 95,80 odsto zahteva proglašeno je nedopuštenima ili su brisani sa sudske liste predmeta. Tako se postavlja pitanje da li je zadatak suda da štiti ljudska prava ili da najveći deo vremena troši na proglašenje predstavki nedopuštenim?

Nastavak na Večernje novosti...