Izvor: Večernje novosti, 09.Avg.2014, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strane fakultete ne zanimaju naši zakoni?
Mejkap artista, master mejkap umetnik, doktor prirodne medicine - samo su neka od zvanja na diplomama fakulteta i visokih škola, koje se predstavljaju kao strane, a potpuno su nevidljive u prosvetnom sistemu Srbije.Ako se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sami ne prijave da postoje i ne zatraže dozvolu za rad, bezbedni su od poseta prosvetne inspekcije. Ne mogu da ih kontrolišu, jer nisu deo obrazovnog sistema naše države.Pojedini nude sve mogućnosti studiranja - upis tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << cele godine ili neodređen broj studijskih godina, nemaju obrazovan kadar, a studente od diplome deli samo broj neplaćenih rata za školarinu. Ima i onih koji sarađuju sa ozbiljnim institucijama iz inostranstva kojima su u Srbiji saradnici priznati stručnjaci, ali svejedno trebalo bi da imaju akreditaciju i dozvolu za rad, kako bi mogli da budu pod inspekcijskim nadzorom.Na sajtu Akademije za estetiku i kozmetiku „Pjuriti“ raspisan je konkurs za upis naredne generacije studenata. Sa završenim dvogodišnjim studijama stiču, navedeno je, diplomu izraelskog Koledža za medicinsku kozmetiku, a nakon tri godine studiranja dobija se bečelor diploma američkog Jork univerziteta. Registrovani su u APR, imaju veliki broj predavača, ali ne i dozvolu ministarstva.- Naš fakultet je inostrani, osnovan saradnjom visokoškoske ustanove iz Tel Aviva i Jork univerziteta. Nismo akreditovani u Srbiji, jer nas to ne interesuje - rečeno nam je na ovoj Akademiji. - Potražnja za našim kadrovima je ogromna i naši studenti mogu da se zaposle bilo gde u svetu.Slično je i sa Institutom za estetiku i kozmetologiju „Artes“. Sarađuju sa jednom francuskom institucijom i predstavljaju se kao visoka škola, sa jednogodišnjim i dvogodišnjim studijama. Obrazuju estetičare-kozmetičare i šminkere, kojima garantuju nekadašnji šesti stepen stručne spreme.KAO ŠKOLE STRANIH JEZIKA OVAKVE obrazovne institucije mogu da organizuju kurseve i različite obuke, poput onih na narodnim univerzitetima, ali nikako nisu visokoškolske institucije - napominje prof. dr Miodrag Popović. - Bez dozvole za rad, mogu da budu u rangu, recimo, škola za strane jezike.Na spisku institucija koje imaju dozvolu za rad, koji je objavilo Ministarstvo prosvete, nema nijednog stranog fakulteta ili visoke škole.- Da bi neka visokoškolska ustanova u Srbiji bila legalna mora da ispuni uslove propisane zakonom, a to znači dozvola za rad i akreditacija - objašnjava za „Novosti“ Miodrag Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu. - Sve ostalo je nelegalno i zakonom bi trebalo da bude zabranjeno da se nazivaju fakultetima, univerzitetima i akademijama.Kako je rad nelegalan, dodaje naš sagovornik, ni tako stečene diplome ne mogu da budu priznate u Srbiji. Možda važe negde u inostranstvu, ali u Srbiji ne.- Pošto svi govore da njihove diplome važe u inostranstvu, voleo bih da vidim nekoga ko se u Velikoj Britaniji zaposlio sa diplomom stečenom na odeljenju britanskog univerziteta u Srbiji - napominje prof. Popović.Da je reč o nelegalnim institucijama, slaže se i Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. Svi, kaže, moraju da imaju akreditaciju i dozvolu za rad.- Stranim fakultetima ne moraju da traže akreditaciju u Srbiji. Dovoljno je da prilože akreditaciju iz države iz koje dolaze i da sa njim od Ministarstva prosvete zatraže dozvolu za rad - napominje Tmušić. - Sve van ove procedure nije legalno. Tako su radila neka isturena odeljenja bosanskih fakulteta u Novom Pazaru, koja smo zatvorili.Studije koje nemaju dozvolu mogu da kontrolišu na osnovu prijava i u saradnji sa drugim državnim organima, a ne samostalno. To će, najavljuje, od jeseni činiti još intenzivnije.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
