Izvor: Mondo, 08.Feb.2016, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranac koji je dao srce za Srbiju - Arčibald Rajs
Za njega su u Vrhovnoj komandi srpske Vojske u Velikom ratu govorili da vredi kao divizija. Na njegovoj počasnoj sablji ugravirano je "Vojnik pravde, istine i prava".Čujte Srbi, on nije bio Srbin ali je svoje srce ostavio na Kajmakčalanu
Foto: Mondo/ Stefan Stojanović
Danas, kada Kriminаlističko-policijska аkаdemija u Beogradu slavi svoj dan, objavljujemo prvi deo priče o njenom osnivaču, doktoru Arčibaldu Rajsu.
Malo je ljudi u istoriji Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << koji nisu pripadnici srpskog naroda, ali su svoj život, znanje, vrhunsko obrazovanje, ali i svoje srce bukvalno zaveštali našoj zemlji.
Zbog toga naredne redove posvećujemo doktoru Rajsu, saborcu naših slavnih predaka, koji su u Velikom ratu krvlju i životima, zajedno sa njim, ispisali najsvetlije stranice srpske istorije.
Bio je svestrani naučnik, humanista i iskreni zaljubljenik u Srbiju, njene ljude i prirodu, ali i oštri kritičar osobina njenih vladara i samog naroda.
Kao istaknuti kriminalistički praktičar, svetski ekspert i univerzitetski profesor, na vrhuncu svoje karijere pozvan je te 1914. godine od strane srpske vlade da kao neutralni islednik istražuje ratne zločine na teritoriji Srbije. Iako je, u početku, izgledalo da taj njegov put neće dugo trajati, ispostavilo se, kažu istoričari, da je reč o sudbinskoj prekretnici u njegovom životu, pošto je do svoje smrti ostao u Srbiji, u njoj je i sahranjen i sve svoje njoj je i ostavio.
Naturalizovani Švajcarac, Nemac po poreklu, imao je i jevrejske krvi, bio je hemičar po obrazovanju, a kriminolog po zanimanju...osnovao je Institut za policijske nauke i kriminalistiku u Lozani, bio je i profesor tamošnjeg univerziteta, organizovao je policijsku službe u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama, a izuzetan je i njegov doprinos u oblasti istraživanja ratnih zločina.
Po dolasku u Srbiju najveća nezvanična titula koju je dobio je - veliki prijatelj srpskog naroda, ali je svoj ogroman doprinos dao u istrazi zločina, širenju prave slike o Srbima u svetu pošto je na sebe preuzeo i ulogu ratnog reportera, a autor je i brojnih knjiga i tekstova o Srbiji. I to nije sve - Rajs je i počasni kapetan srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
BUNTOVNIK OD ROĐENJA
Foto: Mondo/ Stefan Stojanović
Rudolf Arčibald Rajs rođen je 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden, kao osmo od desetoro dece veleposednika Ferdinanda Rajsa i Pauline Zabine Ane Gabrijele.
Milić Petrović u biografskim podacima o Rajsu posebno apostrofira činjenicu da je kao osmo od devetoro dece Rajs vrlo rano napustio svoju porodicu (protestanata sa juga Nemačke), a kasnije je prekinuo i svaki kontakt s njom.
"Nemački identitet zamenio je švajcarskim, a potom se identifikovao sa srpskim nacionalnim bićem. Nedostatak ljubavi iz detinjstva nadoknađivao je druženjem sa kolegama u Švajcarskoj i ratnim drugovima u Srbiji. Umesto germanske uzdržanosti i poslušnostim prihvatio je romansko slobodoumlje, a kasnije i srpsku neposrednost, demokratičnost i slobodarski duh", navodi Petrović u katalogu Istorijskog muzeja Srbije.
I Zdenko Levental u knjizi "Švajcarac na Kajmakčalanu" piše da je Rajs kao dečak doživeo brojne porodične neprijatnosti i nemire, da mu je otac bio suviše strog, sitničav i štedljiv...
Rajs se razlikovao i od svojih vršnjaka - još kao učenik, tvrdi njegova nećaka Ilza Cimer Lukendbah - bio je neka vrsta "čudaka", "pomalo nepristupačan".
"Pretpostavka da je Rajs okrenuo leđa ocu i braći ogorčen zbog materijalnih sukoba oko imanja i nasleđa teško se može prihvatiti kao objašnjenje njegovog prekida sa porodicom i Nemačkom...Uzroci njegove pobune svakako su se nalazili u nekoj dubljoj oblasti duševnih trauma, možda u nedostatku topline, u nerazumevanju i zapostavljanju kad je još bio dečak", kaže Levental.
Foto: Mondo/ Stefan Stojanović
NAUČNIK SVETSKOG GLASA
Posle nesrećnog detinjstva i školovanja u konzervativnoj nemačkoj sredini, stižu mnogo bolji dani za Rajsa, koji odlazi na studije u Švajcarsku i tu se za njega otvara jedan sasvim novi svet. Po završetku studija i sticanju doktorata iz prirodnih nauka, do odlaska s lozanske katedre za zaraćenu Srbiju, "Rajsova zvezda izuzetno sposobnog stručnjaka na švajcarskom i na svetskom nebu zablistala je kao meteor", ističe Levental.
Sva dostignuća koja su Rajsa digla u zvezde tadašnje naučne scene u svetu teško je i nabrojati - postao je doktor hemije 1898. na Univerzitetu u Lozani, izabran je za vanrednog profesora kriminalistike 1906. godine, osnivač je čuvenog Instituta za tehničku policiju i kriminalistiku u Lozani. Učestvovao je ličnim sredstvima u opremanju Instituta u Lozani, a u pitanju je jedini Institut od sličnih institucija u Evropi i svetu, koji traje više od jednog veka (poseban doprinos Instituta je identifikacija počinilaca krivičnih dela pomoću otiska prsta i šake).
Rajsa je državni savet Kantona Vo proglasio na predlog Univerziteta, za počasnog profesora, a 1899. posta je viši asistent za fotohemiju i naučnu fotografiju na Univerzitetu u Lozani, dok je 1901. postao privatni docent za tu oblast.
Poznato je i da Rajs 1902. godine uvodi predmet Sudska fotografija, a ubrzo i Policijska tehnika - kriminalistika. Više od 200 puta su mu štampani naučni radovi, a o njemu i temama kojima se bavio izašlo je više od 100 tekstova.
Rajs je organizovao institute za policiju u Brazilu i Rusiji i afirmisao je naučni pristup kriminalistici i njenu modernizaciju kroz brojne naučne radove, predavanja, sudska veštačenja..
Početkom 20 veka Rajs je uživao veliki ugled u svetu. Bio je jedan od tri najveća kriminologa svog vremena, a poredili su ga i sa Šerlokom Holmsom. Za svoj rad u oblasti kriminalistike odlikovan je ordenima Španije, Srbije, Luksemburga, Rumunije, Grčke, Francuske i Rusije.
Rajs je inače, prvo stekao ugled kao naučni fotograf, zatim kao kriminolog, a potom i kao islednik ratnih zločina i ratni dopisnik. Mesto zločina - bila je Srbija.
Foto: Mondo/ Stefan Stojanović
VITEZ ČASTI, VITEZ PERA
Rajsa je u jesen te ratne 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije. U Nišu ga je primio predsednik Vlade Nikola Pašić i rekao mu: "Trebamo jednog iskrenog prijatelja, koji zna posmatrati. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli".
Upravo to je i učinio. Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.
O razmerama masovnih ratnih zločina i kršenju međunarodnih konvencija, informisao je međunarodnu javnost. Bio je ratni dopisnik tri ugledna evropska lista - Gazzete de Lausanne, Le petit Parisen i De Telegraf.Kako ističe srpska Kriminalističko-policijska akademija u jednoj publikaciji o Rajsu, njegova knjiga "Kako su Austro-Mađari ratovali u Srbiji", objavljena u Francuskoj 1916. godine dostigla je tiraž od čak 80.000 primeraka.
Posle proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine, obavio je uviđaje i u svim mestima kroz koje je prolazio. Za vreme Prvog svetskog rata napisao je dve knjige i oko 800 članaka o Srbima, kojima je svetu prikazao i dokumentovao zlodela koja su učinjena od strane Austro-Ugara, Nemaca i Bugara.
Rajs je napisao više knjiga sa ratnom tematikom od kojih su četiri objavljene na srpskom jeziku. Najpoznatija je Rajsova knjiga-zavetni tekst "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", koju mnogi zovu srpskom biblijom i koja je od 1997-2015 godine doživela 45 izdanja.
U svojim ratnim memoarima Rajs sa talentom književnika oslikava ratna zbivanja. Pristup mu je naučno-faktografski, ponekad emocionalan, sa primesama romantizma. Poznato je i da ga je srpski pesnik Vojislav Ilić mlađi nazvao "Vitezom pera".
Foto: arhivska fotografija
OTVARAO GROBOVE, PREGLEDAO LEŠEVE, OTKRIO ISTINU O SRBIJI
O svom radu na istrazi zločina Rajs kaže: "Nisam se zadovoljio tim da saslušam stotine austrijskih zarobljenika i stotine očevidaca. Odlazio sam na lice mesta, ponekad usred topovske paljbe, da bih se uverio o svemu što se moglo utvrditi. Otvarao sam grobove, pregledao leševe i ranjenike, posetio bombardovane varoši, ulazio u kuće i vršio fotografisanja i tehnička ispitivanja na najsavremeniji način. Ukratko, činio sam sve da bih otkrio i proverio činjenice koje sam objavio".
BIO I "LOVAC NA VAMPIRE"
Malo poznatu priču o Rajsu nedavno je objavio "Politikin zabavnik". Naime, svetski priznati kriminolog rešio je slučaj ubistva devojke 1920. godine u beogradskoj Savamali. Tih dana Beogradom se pronela priča da je devojku u stanu u Gavrila Principa ubio vampir, a tragovi koji su ukazivali na to bila je rana na vratu i bledilo "kao da je ostala bez kapi krvi". Ispostavilo se, kako je posle uviđaja utvrdio Rajs, da je devojka stradala od železničke petarde koju je u stanu ostavio bivši vlasnik. Devojka je petardu stavila na sebe, misleći da je u pitanju nakit i kada je eksplodirala nanela joj je više rana, uključujući i onu na vratu. Pre nego što je slučaj rešen, na Zelenom vencu naglo je skočila prodaja belog luka, a Savamalci su masovno obilazili okolne ritove da bi tražili glogov kolac.
Rezultati Rajsovog rada bile su činjenice - da su austrougari u Srbiji počinili strašne ratne zločine - da je upotrebljavana zabranjena eksplozivna municija proizvedena u fabrici kraj Beča, da su bombardovani nebranjeni gradovi kada u njima nije bilo vojnika i noću kad stanovništvo spava, da su razarane kulturne, naučne, obrazovne i druge ustanove srpskog naroda. Nakon bombardovanja, sledilo je paljenje kuća, pljačka drevnih srpskih crkava i manastira, državnih arhiva...
Ubrojao je Rajs u stravične zločine i masakriranje mirnog civilnog stanovništva od deteta u kolevci do staraca, silovanje devojaka i žena u manastirima. Zločini su vršeni bajonetima, noževima, specijalnim gvožđima za mučenje, ljudi su vešani streljani, živi zatrpavani u rake.
Svedočio je Rajs i o zločinima Bugara, koji su pored drugih zločina, odmah poubijali brojne sveštenike, učitelje, trgovce i druge ugledne ljude, spalili ili odneli srpske knjige, vršili bugarizaciju srpskih prezimena, deportovali Srbe u nezdrave krajeve Bugarske i Turske "gde "Turci bolje muče", dali "na poklon" 8.000 srpskih devojčica od 10 do 14 godina u hareme turskih aga i begova...
Oduševljavao se ponašanjem, poštenjem i samilošću srpske vojske za koju kaže da "ne želi da se sveti". "Srpski vojnici su se zaista besprekorno ponašali. Ulogoreni, gotovo bez zaklona u početku i trpeći osetnu zimu te godine, oni nisu hteli da poseku ni jedno drvo. Nikad nisu uzeli ni najmanju sitnicu, a da ne plate. A sve od njih naplaćivano je vrlo skupo".On piše i o samilosti srpskih vojnika prema neprijateljskim vojnicima "sa kojima dele poslednje parče hleba i hrane ih bolje od svoje vojske".
Svoje nalaze i rezultate istraga Rajs je dostavljao srpskoj vladi, "Međutim, veličina Rajsa je u tom što je spoznao da svet neće lako poverovati u zločine Austrougara i njegove nalaze. Mudro se latio dopisničke uloge za ugledne neutralne listove u Švajcarskoj, Francuskoj, Holandiji preko kog se obraćao velikom broju čitalaca u svetu", ističe Milić Petrović.
Zahvaljujući tim izveštajima dr Arčibalda Rajsa, kao nepristrasnog stručnjaka iz neutralne zemlje, istina o zločinima Austrougara, Nemaca i Bugara nad srpskim civilima prikazana je svetskoj javnosti u presudnim trenucima za Srbiju.
Izvor: youtube
Nakon stravičnog bilansa svog rada u Srbiji i sagledavanja brojnih dokaza o masovnim zločinima i brojnom kršenju međunarodnih konvencija čiji je cilj bio zatiranje jednog naroda, Rajs zauzima stav: "Pred zločinom nema neutralnosti".
Svoju veliku popularnost Rajs je u Srbiji stekao ne samo zahvaljujući svom radu, već i ličnoj hrabrosti - koju je pokazao prosustvom na prvim borbenim linijama.Rajs je i danas najpoznatiji strani dobrovoljac srpske vojske. Dva puta je posebno pomenut i pohvaljen u dnevnim zapovestima srpske vojske, marta 1917. i decembra 1919. godine, a komandant Prve armije Petar Bojović naročito je istakao Rajsovo požrtvovanje prilikom isleđivanja jednog namernog bombardovanje bolnica od strane Nemaca.
Ipak, nisu nagrade, pohvale i ordenje ostavile najjači utisak na Rajsa - već nešto drugo - zahvalnost naroda. Tako je na posebnom mestu čuvao obaveštenje koje su mu povodom rođendana uputili građani varošice Krupanj u znak blagodarnosti, a i skroman darak - par opanaka s kajišima, par čarapa, par tozluka s podvezicama i kremen pištolj iz tog kraja. Rajs je 1922. postao i počasni građanin Mačvanskog Prnjavora, sela u kom su tokom rata počinjeni stravični zločini i o kojima je Rajs izvestio ceo svet.
Kao počasni predsednik Odbora za očuvanje sećanja na izginule srpske vojnike u Prvom svetskom ratu, organizovao je podizanje spomen kosturnice u Mačvanskom Prnjavoru 1922. godine, Doma Ratnika u Beogradu, podizanje spomenika izginulim ratnicima širom zemlje, obeležavanje godišnjica jedinica, obilazak ratišta, pisao prigodne članke...
I tu se nije zaustavilo dobročiniteljstvo Rajsa prema Srbiji - za pomoć Srbiji u ratu dao je sopstvena sredstva, a honorare od radova objavljenih u toku rata slao je srpskom fondu za siročad. Organizovao je i prijem srpske dece i izbeglica u Švajcarskoj i na Korzici.
Rajs se vratio u Beograd sa oslobodiocima 1. novembra 1918. godine, a u posleratnom periodu (1918-1921), dao je ostavku na profesorsko mesto u Lozani i definitivno se nastanio u Beogradu, sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji.
O Rajsovom životu u posleratnom periodu u Beogradu i Srbiji, neslaganjima sa tadašnjim vlastima koje su tragično uticale i na okončanje njegovog života, čitajte u tekstu koji objavljujemo sledeće nedelje.
.jpg)
