Izvor: Politika, 24.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stakloresci
Stanovnici Paraćina i Ćuprije, gradova teško havarisanih u prošlonedeljnoj eksploziji sredstava iz vojnog skladišta smeštenog pod vedrim nebom, muku muče da zakrpe zjapeće rupe na oknima svojih stanova i kuća.
Paraćin je nekada prepoznavan baš po fabrici stakla, koja je dvostrukom ironijom sudbine u eksploziji i sama ostala bez 70 odsto prozora, ali u ovakvoj situaciji je važnije to što ona uopšte ne proizvodi ravno staklo. Zato ne može da pomogne ni sebi ni Paraćinu, a ni susednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ćupriji.
Jeste da su pregnućem vlasti obezbeđene tolike i tolike količine materijala, dakle i stakla, jeste da je određena i vladina cena od 1.050 dinara za nameštanje kvadratnog metra stakla, jeste da je nadležni ministar neprekidno na terenu, jeste da je mnogo onih, na raznim mestima i stranama, koji se trude da na najbolji način pomognu traumatizovanim i ojađenim građanima Paraćina i Ćuprije.
Ali taj duh odgovornosti i solidarnosti, nažalost, nije baš ravnomerno raspoređen, nije nešto čime bi mogli da se podiče oni koji baš sada, prvih dana posle nesreće, treba da budu prvi na crti i da zastakle mesta s kojih se srča razletela po ulicama ova dva grada.
Čim je cena precizirana, odmah su potrčali ovdašnji takozvani dovitljivci, spretnjaci posebne vrste, ljudi sposobni da odgovore na izazov nesreće, stvarni ili doučeni stakloresci, "velikodušno" nudeći svoje usluge po ceni od 1.400 do 1.800 dinara za nameštanje kvadratnog metra stakla.
Kakvo su silno znanje i zanatska veština iza njihovog lešinarskog pregnuća, može se zaključiti iz vesti pristigle iz Ćuprije, gde je izvođač, koga je angažovala opština, toliko vičan i sposoban u svom poslu, da dnevno može da zastakli punih 150 kvadratnih metara.
Dobru neku radnju izabrala je lokalna vlast – da je angažovan samo taj zanatlija trebalo bi tek četiri meseca, tamo do februara, da zastakli rupe na ćuprijskim zdanjima. Pošto je takvih izvođača osam, valjda će uspeti da preuzete poslove odrade za dvadesetak dana.
Vesti o staklorezačkoj ,,velikodušnosti" brzo su se iz Paraćina i Ćuprije, iz priča zgroženih građana i zvaničnika lokalnih vlasti, pretočile u medije potvrđujući koliki jed izaziva ona vrsta mirnodopskog profiterstva koju nikakva granica ne deli od onog ratnog.
Samo u opštini Ćuprija, kažu zvanično-nezvanične procene, treba zastakliti oko 20.000 kvadratnih metara. Ako pretpostavimo da je prosečna cena zastakljivanja kvadratnog metra 1.000 dinara, ispada da za tu uslugu Ćuprija treba da plati 250.000 evra.
Cena koju je odredila država (263.000 evra) podrazumeva da se troškovi zastaklavanja mogu podmiriti iz predviđene sume. Međutim, ako bi se plaćale više cene stakla, neočekivani profit
završio bi u džepovima staklorezačkih dovitljivaca i moralnih ignoranata, čiji poslovni njuh prepoznaje samo miris zarade, nebitno da li na tuđoj nesreći.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 24/10/2006]
.jpg)
