Izvor: Večernje novosti, 28.Apr.2016, 17:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski brest uništava opaka holandska bolest!

U Srbiji gotovo nestalo drvo dragoceno za poljoprivredu, ekonomiju i pejzažnu arhitekturu. Gljivično oboljenje potpuno je osušilo stablo po stablo SRBIJA je ostala bez svog, domaćeg poljskog bresta! Ako neko širom naše zemlje pokuša da pronađe ovo impresivno drvo, visoko i do 40 metara, pravog stabla i bogate, pune krošnje, teško da će u tome uspeti, čak i u šumama. Jedno od malobrojnih preživelih stabala može se još videti u parku Šumarskog fakulteta u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << A nestankom autohtonog poljskog bresta srpsko šumarstvo je lišeno njegovih dragocenih ekonomskih vrednosti i vrednosti oplemenjivanja zemljišta.Uzrok nestanka ovog moćnog drveta, kako kažu stručnjaci, nije prekomerna seča, nego takozvana holandska bolest. Gotovo ceo vek, potpomognuta potkornjakom, ova gljivična bolest potpuno je sušila stablo po stablo našeg, autohtonog poljskog bresta. Pokušano je lečenje fungicidima, ali bezuspešno, a hibridizaciju, kao drugi mogući način spasavanja ovog drveta - kod nas niko nije radio. Zato je, 1980. godine, konstatovano sušenje svih brestova, naročito u nizijama.- Ima nekoliko teorija o naglom širenju holandske bolesti posle Prvog svetskog rata, ali je nepobitno da je ova zaraza, od tada, ugrozila i gotovo uništila mnogobrojne, vrlo osetljive evropske i američke vrste bresta - priča dr Mihailo Grbić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu. - Gljivica koja izaziva ovu bolest uzrokuje potpuno sušenje stabala, a zaraza se širi uz pomoć brestovih potkornjaka. Na zapadu Jugoslavije, holandska bolest zabeležena je odmah posle Velikog rata, gde se od 1927. do 1947. godine posušilo više od 5.000.000 stabala, odnosno više od 2.000.000 kubnih metara drvne mase. Početkom četrdesetih godina minulog veka, bolest je "stigla" i u Srbiju. Tada su u sremskim šumama prema Beogradu registrovana značajna sušenja velikih stabala s prečnikom većim i od 80 centimetara. Istovremeno, domaći poljski brest počeo je masovno da se suši i u Banatu.ZAPIS DRVO S OBZIROM na to da poljski brest izraste i do 40 metara, da je vrlo je razgranat i može da živi i po 500 godina, u Srbiji je često bio zapis drvo - podseća naš sagovornik. - O kultnom odnosu prema njemu, svedoče i imena naselja. Na području centralne Srbije po brestu ime nose čak 84 mesta - Brestovik, Bresnik, Brestovac, Bresnica, Brestić, Brestovo, Brestovača, Bresje, Brestar, Bresničić, Brestovačka i Bresnička reka...Da bi se naš poljski brest spasao, prema rečima našeg sagovornika, nekada se pokušavalo individualno "lečenje" ubrizgavanjem fungicida, ali ni to nije pomoglo, jer su gljivice vrlo brzo postajale otporne na njih. Jedini lek, kako kaže profesor, mogla bi da bude hibridizacija, ali nju kod nas niko nije pokušao da sprovede!- Nestankom autohtonog poljskog bresta, naše šumarstvo je lišeno njegovih dragocenih ekonomskih i meliorativnih vrednosti, a pejzažna arhitektura uskraćena je za upotrebu poljskih brestova u oplemenjivanju urbanih sredina i vangradskih predela - naglašava profesor. - Reč je o jednoj od najcenjenijih vrsta drveća ne samo zbog izgleda i bogate krošnje, nego i zato što ima kvaliteto, vredno, elastično, lako obradivo drvo otporno na truljenje, pa se upotrebljava za izradu nameštaja, furnira, parketa, kundaka, drvnih cevi, čamaca, pragova... Dobra je zaštita od erozije, vetra i snega. U Vojvodini su nekad postojali čitavi pojasevi poljskog bresta koji su štitili domaćinstva i oranice od raznih vremenskih nepogoda. Štaviše, njegov plod i list su čak i jestivi.Ali umesto da se pokuša spasavanje našeg poljskog bresta hibridizacijom, kako kaže naš sagovornik, u Srbiju je uvezen sibirski brest koji nije adekvatna zamena.- Jedina nada za spas našeg poljskog bresta je da se, ako se igde u Srbiji otkriju otporne, zdrave jedinke, one razmnože reznicama - objašnjava profesor Grbić. - To bi obezbedilo i nasleđivanje otpornosti na potomstvo, kao i prenos svih osobina našeg poljskog bresta. Druga mogućnost je da se za hibridizaciju iskoristi prisustvo sibirskog bresta i njegova relativna otpornost na holandsku bolest. Tako bi se dobio hibrid koji ima poželjan oblik i dobre osobine poljskog, a otpornost sibirskog bresta. MLADARI BRZO STRADAJUNIJEDNA vrsta drveta u Srbiji nije tako ugrožena kao naš poljski brest - naglašava profesor Mihailo Grbić. - Mlado drvo, staro do desetak godina, još ponegde može da se nađe, ali čim poraste pet-šest metara vrh počne da mu se suši, a to je prvi znak da je obolelo od holandske bolesti. Od tog trenutka do uvenuća drveta jedva da prođe oko godinu dana. To najbolje potvrđuje koliko je holandska bolest invazivna.

Nastavak na Večernje novosti...