Izvor: Večernje novosti, 29.Mar.2015, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbinu poslednjem presudila mašina

OD 1930. godine do danas u Americi je izvršeno oko 5.000 smrtnih kazni, najčešće davanjem smrtonosnih injekcija. Kako je zbog nestašice ovih "ubojitih sredstava", koje se uvoze iz Evrope, izvršenje smrtne kazne postalo neizvesno i previše skupo, američko Ministarstvo pravde razmišlja da ponovo uvede streljanje osuđenika na smrt, koje je u većini država SAD ukinuto pre 100 godina posle smrti Andrije Mirkovića (33), mladog Srbina u Državnom zatvoru Nevada. On je likvidiran uz pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mašine za pucanje, slične današnjem mitraljezu, s obzirom na to da su stražari odbili da "mu presude". Ubistvo Mirkovića u proleće 1913. ušla je u anale američkog pravosuđa i istoriju američkih zatvora kao prva i poslednja smrtna kazna izvršena streljanjem. Posle njega, nijedan osuđenik u Nevadi, a potom i u drugim američkim državama, nije streljan, već su ubijani smrtonosnom injekcijom, vešanjem ili gasom. - Andrija Mirković je bio miner iz rudarskog grada Toponah. Rođen je 1879. godine negde na prostoru Kraljevine Srbije - piše u njegovom zatvorskom dosijeu koji je danas dostupan američkoj javnosti. - Osuđen je na smrt zbog ubistva zemljaka Jovana Gregovića. U Državnom zatvoru Nevade bio je zaveden kao zatvorenik broj 1479.Kako navodi Gradimir Marković, Srbin iz Čikaga koji je zapisao sudbinu ovog Srbina, Mirković je bio samo jedan od 8.000 srpskih doseljenika koji su radili kao rudari i mineri u rudnicima širom Arizone, Nevade i Aljaske. Stigao je u Ameriku 1909. godine kod rođaka Krste Mirkovića, koji mu je našao posao u rudniku Belmont u Topahu. Kada je Krsto 1911. poginuo u rudarskoj nesreći, kako nije imao testament, sva njegova imovina predata je činovniku Jovanu Gregoviću, poreklom iz Petrovca na moru, da je razdeli naslednicima. ODBIO CRNI POVEZ ANDRIJA Mirković je odbio da mu pre nego što je seo na stolicu ispred mašine za pucanje, stave crni povez preko očiju. - Umreću kao vojnik - rekao je i na sav glas opsovao sudiju koji ga je osudio.- Čini se da je Gregorić izvršio nepravednu raspodelu nasledstva, jer su Krstovi rođaci Vaso i Marija Mirković nasledili 1.750 dolara, odnosno 507 dolara, a rođak Andrija Mirković samo 50 dolara. Besan zbog nepravde Andrija je uzeo pravdu u svoje ruke - objašnjava Marković. Kako je objasnio u svom naknadnom priznanju on je ubo Gregovića u grudi i prepone zato što mu je dugovao novac, koji je nasledio od rođaka Krsta. Srpska kolonija u Nevadi je bila iznenađena ovim zločinom, jer je Andrija Mirković bio poznat kao miran, druželjubiv i pošten čovek. Nije znao engleski i zato je bio privržen svojim Srbima. Već u junu 1912. za prvostepeno ubistvo osuđen je na smrt. Presudu mu je izrekao sudija Mark Averil. U vozu kojim je Mirković od grada Toponaha vođen na stratište u Državni zatvor u Karson Sitiju, od straha pripala mu je muka, pa je molio svoje čuvare da ga ubiju na licu mesta. Njegovi advokati su uložili žalbu, u kojoj su tvrdili da je mladi Mirković počinio zločin zbog nanete mu nepravde. Sud je odbio žalbu i od Mirkovića tražio da se izjasni kakvu smrt želi, streljanjem ili vešanjem. - Streljajte me - bila je poslednja volja Andrije Mirkovića. - U Državnom zatvoru Nevade je zbog Mirkovića nastao pravi haos. Upravnik Džordž Koving pokušavao je ga nagovori da promeni odluku o streljanju, jer nije mogao da nađe petoricu stražara koji bi pucali u Andriju. Čuvari su, naime, odbijali da ga streljaju. Upravnik je zato podneo ostavku, a na njegovo mesto, baš zbog izvršenja smrtne kazne nad Andrijom, postavljen je Denver S. Dikerson, nekadašnji guverner Nevade. On je predložio da se smrtna kazna izvede bez ljudi. Uz pomoć mašine za pucanje, koja je ispalila smrtonosne hice u ovog Srbina - objašnjava ovu složenu situaciju hroničar Gradimir Marković. "PUCAJUĆA GALERIJA" MIRKOVIĆ je streljan "pucajućom galerijom čelika", kako je nazvana mašina za izvršenje smrtne kazne. Bila je teška 450 kilograma. Imala je tri automatske puške "sevidž" iz 1899. godine i "maksim", kalibra 30 milimetara. Ta mašina više nikad nije korišćena. Danas je izložena u muzeju u Karson Sitiju u Nevadi.

Nastavak na Večernje novosti...