Srbija u manjku 250 hiljada tona pšenice  

U Srbiji je ove godine zasejano 462.907 hektara pšenice, ali od toga preko 50 odsto van optimalnog roka. Osnovno đubrivo primenjuje se na površini manjoj od 30 odsto, a predstojeće prehranjivanje je kod nas još uvek po starom običaju "šta nam bog da". Na osnovu višegodišnjeg proseka, možemo se nadati rodu od 1.547.258 tona hlebnog zrna. To znači da će nam nedostajati oko 250.000 tona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kako uvek kupujemo kad je pšenica najskuplja, ove godine moraćemo da izdvojimo oko 88 miliona dolara ili više, rekao je akademik dr Srbislav Denčić na predavanju u Zavodu za unapređenje poljoprivrede u Bačkoj Topoli.

Da su predviđanja ovog naučnika realna, pokazalo se i pre ovogodišnje žetve. Protekle nedelje cena pšenice na produktnoj berzi dostigla je najveći iznos do sada, 25 dinara, što je nateralo državu da nagovesti angažovanje robnih rezervi radi smirivanja tržišta.

- Pre 10 godina u Srbiji je bilo zasejano 800.000 hektara pšenice, a sada je taj broj gotovo prepolovljen, jer smo nerazumnom politikom u agraru, po kojoj nam ne treba pšenica, ovu stratešku biljku proterali sa naših njiva. Višegodišnji nacionalni prosek nam je bio 3,41 tona po hektaru, a ukupna godišnja količina hlebnog zrna je u proseku iznosila 2.160.000 tona. Naše godišnje potrebe za pšenicom iznose 1.800.000 tona. Da smo zadržali ovaj prosek, izvezli bismo sav višak pšenice po ceni od 350 američkih dolara po toni, a po mnogim procenama ova cena će se zadržati najmanje još dve ili tri godine, objašnjava profesor Denčić.

Po njegovom mišljenju, rešenje ovog problema bi bilo sejanje pšenice na 150.000 hektara zaparloženog poljoprivrednog zemljišta, za koje bi država izdvojila 12 miliona evra. Sa prosečnim prinosom od 3,5 tona po hektaru, bio bi dobijen rod vredan 185 miliona evra.

Prepolovljene svetske zalihe

Pšenica kao strateška biljka postala je strateško i političko pitanje i u svetu. Cena pšenice je za kratko vreme gotovo utrostručena i iznosi 350 dolara, a svetske zalihe su najniže u poslednjih trideset godina. Završne zalihe koje se obezbeđuju za 120 dana u poslednjih osam godina smanjene su za 100 miliona tona i iznose 109,8 miliona tona, što je dovoljno samo za 66 dana.

0 0

Dodajte komentar