Izvor: B92, 04.Sep.2010, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Simonida" zabranjena na Kosovu
Beograd -- Prosvetne vlasti Kosova zabranile su Rakićevu "Simonidu" i Simovićev "Boj na Kosovu" pošto ne promovišu principe slobode i demokratije, piše Politika.
Ovo je saopštila Nezavisna komisija za pregled nastavnog materijala na srpskom jeziku koju je oformila vlada Kosova i njeno ministarstvo obrazovanja.
Prema nalazu ovog stručnog organa, čitanke za sedmi razred osnovne škole Ministarstva prosvete Srbije potenciraju nasilje, jedna "u kontekstu freske u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << manastiru Gračanica", a druga "u kontekstu prikaza Boja na Kosovu".
Pesma „Simonida" Milana Rakića i drama Ljubomira Simovića „Boj na Kosovu" problematičnog su sadržaja, ne pozivaju na mir i toleranciju, saopštila je Nezavisna komisija za pregled nastavnog materijala na srpskom jeziku koju je oformila vlada Kosova i njeno ministarstvo obrazovanja nauke i tehnologije (MONT).
Ovaj sveobuhvatni pregled detaljno iznosi predloge kako prištinsko ministarstvo treba da obezbedi „usklađenost nastavnog plana i udžbenika na srpskom jeziku sa Ustavom Kosova i odgovarajućim zakonodavstvom".
Da bi se problem s Rakićem i bitkama rešio neophodno je da kosovske prosvetne vlasti nalože srpskim nastavnicima da „ne koriste ove dve pesme za vreme predavanja srpske književnosti učenicima na Kosovu".
Literatura, i to ona svetskog značaja, vrvi od ovakvih „ogrešenja o mir i toleranciju". U Šekspirovom „Mletačkom trgovcu" jedan Jevrejin se naziva psom krvoločnim i na njegov jevrejski kaftan se pljuje, uz obećanje da će se to ponovo raditi. Napisani su radovi o antisemitizmu ove knjige, ali je niko nije zabranio, a sam Šekspir se, gle čuda, danas izučava u samom Jerusalimu.
Što se tehničkih i prirodnih nauka tiče, vrlo precizno i po stranama opisani su „problematični sadržaji" i to najčešće mape na kojima je „država Kosovo predstavljena kao deo Republike Srbije", a savesni istraživači su čak „otkrili" da Radni listovi iz matematike za četvrti razred (autori: Popović, Zelić, Mandić) urušavaju ustav Kosova jer sadrže podatak gde se u „geografsku oblast Srbije u kvadratnim kilometrima uključuje teritorija Kosova – 88.361km2".
Slično su prošle i mape u udžbeniku „Informatika i kompjuteri", a ustav krše meridijani i paralele na teritoriji Srbije iz knjige geografije za peti razred osnovne škole.
Za sve ove radne sveske, srpsku geografiju i meridijane pronađena je kontramera: elem, traži se da MONT u sve škole i učionice gde se nastava odvija po Planu i programu Republike Srbije na vidljiva mesta istaknu mape države Kosovo.
Kao što se i očekuje od Balkanaca,najteže je ipak sa istorijom jer „udžbenici ne predstavljaju istoriju Kosova, nego prevashodno srpskog naroda kao celine, i ne obuhvataju deo savremene istorije (period od 1998. do sada)". Najviše primedaba odnosi se na udžbenik za sedmi razred Dušana Batakovića koji „prikazuje Albance kao ljude koji su koristili nasilje protiv Srba", sve u svemu „istorija je predstavljena na jednostran način čime se narušava Ustav Kosova, član 3.1".
Da bi se ovaj problem oko istorije rešio,potrebno je da MONT izradi kompletan nastavni program i udžbenike istorije na srpskom jeziku „u skladu sa Ustavom Kosova" jer će on uvažiti „značaj razvijanja harmonizovanih mirnih odnosa među raznim zajednicama", a do tada bi profesori radili prema uputstvima iz Prištine i izbegavali ove srpske istorijske lekcije.
Od svih predmeta ovog sveobuhvatnog izveštaja najgore je prošla veronauka jer „Ustav Kosova definiše Kosovo kao sekularnu državu" te je shodno toj odredbi komisija „odlučila da u potpunosti odbaci nastavni plan i program i udžbenike".
Gledanje u tuđe dvorište, ovoga puta školsko, osnova je većine balkanskih primitivizama, to je istovremeno izgovor da se on zaštiti i sačuva i ime „svetih" nacionalističkih ciljeva proisteklih iz bliskog i krvavog građanskog sukoba. Paradoks je da skorojevićka elita nastoji da se primitivizamreši u svojim, uglavnom seljačkim porodicama, dok ga istovremeno održava po dubini, zahvaljujući školskim programima, medijima, sili i zakonu.
"Ispisala sam svoje dete iz vrtića. Ne smatram da je neophodno da tamo uči i odrasta na pesmama i koračnicama Oslobodilačke vojske Kosova”, kaže jedna mlada Albanka iz Prištine. Živela je u Londonu i vratila se na Kosovo nekoliko godina posle sukoba 1999. godine.
U novim entitetskim, nakaradnim i malim mitologijama ponavlja se mantra: moj narod je, pre tri hiljade godina, tokom zauzimanja ove svete teritorije,stigao dva dana pre tvog plemena i od tada je to njegov posed. No, u tvojoj istoriji piše da smo mi falsifikovali vreme i plemensku arhivu, uništili i poslednji trag prebogate kulture i sve prigrabili za sebe – zbog toga danas treba da prihvatimo simbole pod kojima su juče ubijana deca, nestajali gradovi i da živimo neslobodni od straha.
Nepodobna istorija
Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 00:18
Zašto su prosvetne vlasti Kosova zabranile Rakićevu „Simonidu“ i Simovićev „Boj na Kosovu“..Pesma „Simonida“ Milana Rakića i drama Ljubomira Simovića „Boj na Kosovu“ problematičnog su sadržaja, ne promovišu principe slobode i demokratije, ne pozivaju na mir i toleranciju, saopštila...
.jpg)
