Simo Spasić u pritvoru  

Budući da je u zatvoru, predsednik Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova neće moći da se, zbog imenovanja Milana St. Protića za ambasadora, spali pred zgradom Vlade Srbije * Jedna terapija Spasiću je bila nedovoljna * Porodica i kolevka srpstva

Piše: Bojan Tončić Istražni sudija Okružnog suda u Nišu odredio je pritvor Simi Spasiću (47) iz Obilića zbog sumnje da >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << je silovao bivšu suprugu u noći između 3. i 4. januara. Policija i istražni sudija nisu saopštili ime uhapšenog, ali je žrtva silovanja Sandra S. lokalnim medijima rekla da ju je silovao bivši suprug Simo Spasić, predsednik Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova.

Mukotrpna Spasićeva borba za pronalaženje nestalih i kidnapovanih, odnosno za prava žrtava, sve uz državnu podršku, pogotovu u vreme Nebojše Čovića, imala je, prema navodima njegove supruge, drugu stranu; zapravo je hummanizam koji je prakticirao u javnim nastupima, valjda radi balansa, znao da nadomesti nasiljem koje ima, respektabilni izvori kazuju, sve ključne „značajke”, odnosno simptome nasilja u porodici. Silovanje i ritualno odsecanje kose nožem bili su kulminacija Spasićeve emotivnosti. Čovek je insistirao, kaže njegova bivša supruga, da „ponovo žive zajedno kao porodica”. Valjda su seksualnim zlostavljanjem i nožem svi preduslovi ispunjeni, s time će se i deca složiti.

Sve navode svoje supruge Spasić je negirao. A navodi podsećaju na scenario za horor film.

„Zvao me je, pretio, tražio da povučem sve krivične prijave protiv njega i da se ponovo venčamo. Zvao je i moje kolege na poslu, pretio vlasniku preduzeća u kojem radim... Insistirao je da se vidimo u Vrnjačkoj Banji ili Jagodini... Ja sam, da bih ga nekako naterala da spusti loptu, najpre pristala, a onda sam pomislila da je to veliki rizik, pa sam mu rekla da je bolje da on dođe u Niš. Iste večeri on je došao u kuću u kojoj privatno stanujem. Srećom, deca su bila kod mojih roditelja. Tražio je da razgovaramo i ja sam pristala, s namerom da smirim situaciju, jer je i ranije dolazio u stanove u kojima sam živela, pretio mi i tukao me. Ušao je i tražio da se ponovo venčamo. I tu me je silovao. Nisam vrištala. Samo sam plakala i molila ga da prestane. Bila sam preplašena. Kada je završio, otišla sam u kupatilo, a on je ušao za mnom, povukao mi kosu i nožem je isekao”, rekla je Spasićeva supruga jednom beogradskom dnevniku.

Posle toga ju je, kako tvrdi, opet silovao, a onda joj rekao da pođu zajedno, da se ponovo venčaju, da uzmu decu.

„Pristala sam, a sve vreme sam mislila kako da pobegnem... Tražio je da doručkujemo, a ja nisam imala hleb. Predložila sam da odem u prodavnicu, ali je on rekao da će on ići. Pozvao je taksi i kada je izašao, ja sam pobegla kroz prolaz iza kuće. Otišla sam u policiju i dala izjavu. Potom su me odveli kod lekara na sudsku medicinu, kod ginekologa”, rekla je supruga Sime Spasića.

Nije se sve završilo na silovanju i ritualu, ova morbidna priča, naime, nastavila se pretnjama: „Javi se! Upozoravam te da ćeš ti snositi odgovornost za sve što će se desiti“, piše u poruci koju je sačuvala Sandra S. Ona je medijima rekla da je bivši muž godinama zlostavljao i da ga je i ranije prijavljivala policiji, ali da je prvi put uhapšen.

„To nasilje traje od 2000. godine, a ni posle razvoda 2004. nije prestalo. Sada me silovao i isekao kosu nožem i pretio da moramo ponovo da se venčamo i živimo zajedno ‘kao porodica’“, rekla je Sandra S.

Teroriste ne priznajemo – Kosmet ne prodajemo! – slogan je sa majice Sime Spasića, registrovan u vreme svečanog ispraćaja posmrtnih ostataka Slobodana Miloševića ispred Savezne skupštine.

Simo je, dakle, protiv terorizma angažovan bio, ali je u toj Dr Džekil i Mister Hajd varijanti, začinjenoj mitološkom pričom, sa sve kosovskim božurima, posegao za nožem, ima li čega logičnijeg – u kući bivše žene. I baš kosu da joj odseče, valjda je njemu tako lepša, pohotljivija, zahtevnija, kosovski smernija, uprepodobljena, sve kao da slušamo njegovo dahtanje i njeno vrištanje koje nisu čule komšije da joj pomognu.

A nož se podrazumeva, valjda i neko guslanje s kasetaša, da začini atmosferu. I sad treba da gajimo neku empatiju glede te nevernice što se razvela i povela dvoje dece, onako sama, što je zaboravila na to da deca moraju da žive s ocem, makar bio i siledžija, a zaboravila to baš kad se nad Kosovom nadvija opasni oblak međunarodne zavere.

'Oće da čuva dvoje dece, bez muža, pa i to da je bivši muž ne kresne, onako nostalgično (opiranje se ima držati kao podsticanje, pa nismo od juče), šta, da se on uzdržava dok nosi majicu ili trenerku na kojoj piše Zločinima nas ne možete uplašiti!, Nećemo ćutati o srpskim žrtvama!; Hag – užas – Vođe OVK bez kazne – Zašto?!.

U niškom Prihvatilištu za žene i decu žrtve nasilja potvrdili su da je Spasićeva bivša supruga sa dvoje dece u dva navrata boravila u u tom prihvatilištu i da su iz njega izašli pre mesec dana.

„Sandrin bivši suprug je više puta dolazio i pribegavao verbalnom nasilju, koristeći pretnje, psovke, kletve i vređanja. Na taj način je kršio sudske odluke o zabrani prilaska supruzi i deci. U jednom trenutku je pristao na porodičnu terapiju, ali je na terapiju otišao samo jednom”, rekla je koordinatorka Prihvatilišta Zdravka Gligov.

„Pretnje, psovke, kletve i vređanja” koristio je Simo Spasić, što podseća na uobičajeni način odbrane Kosova (i Metohije) – zaključak je da, ukoliko na taj način ne branite sopstveno ognjište iz kojeg je nevernica pobegla glavom bez obzira, spasavajući od Spasića decu i sebe, niste dosledni. A i na toj terapiji se podrazumeva da ste za nešto krivi, aman, kažite mi gde to muž nije oplavio ženu.

Benigno je pitanje: Ako je Simi Spasiću zabranjen pristup njegovoj ženi i deci, zašto mu je dozvoljen pristup svekolikom pučanstvu putem medija. Jedna najava daje ovoj priči na značaju. Samim činom hapšenja Sime Spasića država je tog čoveka spasila suicida – kad već nije Kosovo, može bar neke ljude koji su tamo rođeni. Spasić je, naime, najavio još u novembru prošle godine da će se spaliti zato što je Milan St. Protić kandidat za ambasadora Srbije u Švajcarskoj.

„Bolje da su Tačija imenovali za ambasadora nego Protića. Moj predlog Udruženju biće da se spalim ispred zgrade Vlade jer ne poštuju naše mrtve. To je greh, o njih su se ogrešili. Donećemo traktor benzina, ja ću prvi da legnem, ko hoće da mi se pridruži, može. Gorećemo i ja i Vlada”, izjavio je za Alo Simo Spasić, postavljajući pitanje da li bi Mladić bio izabran za premijera BiH.

Razlog za ovaj palahovljevski čin Spasić obrazlaže „činjenicom” da se „Protić zalaže za podelu Kosova“. To, naravno, ima veze sa njegovom porodičnom situacijom, decom i novim stajlingom njegove žene, što podrazumeva politički stav. Simo je Spasić personifikacija milošević–koštunica– tadićevskog poimanja kosovskog problema koje podrazumeva sečenje kose nožem, što je porodična varijanta bombi na vatrogasce, paljenja džamija i carinskih punktova. A seklo se, nažalost, i koješta drugo.

Naravoučenije koje nam upućuje Simo Spasić jeste da u rešavanju državnih stvari treba poći od svoje kuće. Od kolevke, od noža i od kose.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar