Izvor: Radio 021, 01.Feb.2015, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabić: Najviše žalbi na rad MUP-a
U prošloj godini na adresu poverenika za informacije od javnog značaja stiglo je 5.788 novih predmeta iz oblasti slobode pristupa informacijama i još 2.012 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, izjavio je poverenik Rodoljub Šabić.
"Nisu svi predmeti žalbe, ali većina jeste. Najveći predmet interesovanja na relaciji vlast - javnost jeste raspolaganje javnim novcem dobrima, budžetom, donacijom, javne nabavke, privatizacije i slično", rekao je Šabić u intervjuu za "Kurir".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Prema njegovim rečima, statistički, najviše žalbi podneto je protiv Ministarstva unutrašnjih poslova - 310, potom Ministarstva pravde - 89 i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine - 71. "Jedino ministarstvo protiv koga nije bilo žalbi je Ministarstvo omladine i sporta", dodao je Šabić.
On je rekao da, međutim, cifre ne govore sve, i istakao da ne misli da je MUP ministarstvo koje ima najlošiji odnos prema javnosti. "Taj broj žalbi umnogome je logična posledica činjenice da je reč o ogromnom sistemu koji je svakodnevno u dodiru sa ljudima", napomenuo je Šabić.
Upitan koja ministarstva i javna preduzeća su u prošloj godini "rekorderi" u plaćanju kazni za nedostavljanje podataka od javnog značaja i o kojim sumama je reč, Šabić je rekao da je 2014. nekoliko ministarstava kažnjeno sa po 200.000 dinara.
"Među državnim organima kao posebno negativan primer izdvaja se Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, sa 600.000 dinara. Među javnim preduzećima to su Telekom sa 980.000 i Srbijagas sa 560.000 dinara", istakao je on.
Na pitanje da se kod Ministarstva odbrane, koje nije dostavilo informacije u vezi sa cenom remonta aviona i sa incidentom tokom Parade ponosa, radi o nepoznavanju zakonskih obaveza, Šabić je rekao da može biti da je posredi ili zabrinjavajuće nepoznavanje relevantnih zakona, ili svesno nastojanje da se izgradi ekskluzivna pozicija u kojoj će ministarstvo samo da ceni kada hoće, a kada neće da postupi po zakonu, odnosno odlukama i zahtevima nadležnih organa. "Kako god bilo, ovakvim postupcima dovodi se u pitanje funkcionisanje pravnog poretka", naveo je Šabić.
Šabić je ocenio da je najveći problem u postojećem zakonu o dostupnosti informacija i zaštiti podataka ličnosti to što je koncepcijski pravljen kao "krovni", i zasnovan na pretpostavci da će razradu dobiti u posebnim sektorskim zakonima, a to se nije dogodilo.
On je ocenio da su uvoz i distribucija opreme za praćenje i prisluškivanje u Srbiji potpuno liberalizovani i bez kontrole.
"U tom kontekstu, mogućnost da se prisluškivanjem, pored službi ovlašćenih za to, bave i 'službe' koje rade za tajkune, kriminalce, političke stranke ili ko zna koga, zapravo je realnost", upozorio je Šabić.
.jpg)
