Izvor: N1 televizija, 03.Maj.2017, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOS Dečije selo traži dva SOS (bračna) para za hranitelje
SOS Dečije selo u okolini Kraljeva traži dva SOS para ili roditelja za decu. Trenutno postoji 14 SOS kuća sa decom, koja su uglavnom braća i sestre. Do sada je 126 dece, iz svih krajeva zemlje, prošlo kroz SOS Dečija sela.
Više od 220 miliona dece u svetu odrasta bez roditelja ili drugog adekvatnog oblika brige. U Srbiji je oko 6.000 dece koja rastu u hraniteljskim porodicama ili domovima za decu i mlade.
SOS Dečija sela Srbija, kao humanitarna organizacija, posvećena >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << je brizi o deci u riziku i pružanju podrške najugroženijim porodicama. Od 2005. godine, kroz svoj osnovni program, pomažu da deca bez roditeljskog staranja odrastaju u novim porodicama i domu punom ljubavi.
Direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija Vesna Mraković Jokanović kaže da u u Dečjem selu u Kraljevu postoji mreža od 14 hraniteljskih porodica. "U 14 kuća živi jedna SOS majka ili hraniteljica, koja kao roditelj brine o deci koja su joj poverena, kao i bilo koji drugi roditelj".
Nije lako biti hranitelj, to je veoma izazovan životni poziv, navodi. Kaže da hranitelji pre svega moraju ispuniti striktne uslove: Hranitelj ne sme biti mlađi od 28 godina, niti stariji od 50, to moraju da budu psihofizički stabilne osobe, da nisu krivično gonjene, da su tolerantne, da vole decu, ali da budu i profesionalci - da podržavaju njihove zahteve.
Nama dolaze deca sa poteškoćama, deca sa traumama, u adolescenciji, treba znati podržati ih, navodi Marković Jokanović.
U ovom trenutku, kako navodi, nedostaje im jedan SOS rofitelj, ili mama ili tata. Navodi da muškarac može da bude SOS roditelj, ali od sada to može da bude i bračni par. To je novi koncept, koji se u Evropi sprovodi 10 godina, i na koji se ova organizacija sada odlučila.
Dosadašnji koncept datira od 1949. godine, navodi i kaže da su u to vreme primarno žene bile SOS roditelji.
Svet se menja, kao i koncept porodice i zaključili smo da je došlo vreme da implementiramo mogućnost da SOS roditelji budu parovi, navela je.
Izvor: N1
Inače, uvek je jedan od njih hranitelj, odnosno ugovor o brizi o detetu se uvek poverava jednoj osobi, jer naš zakon tako propisuje, kad se dodeljuje licenca za hraniteljstvo, navodi ona. Međutim, odgovornost će imati oba roditelja, obuku prolaze oba, navodi.
Tražimo SOS roditelja ili par, koji bi bio spreman da se preseli i živi u našoj kući, gde će biti autonomni, s tim što će brigu o deci podeliti sa našim stručnim timom svakodnevno, kaže ona i dodaje da se po potrebi dodatno angažuju i drugi stručnjaci.
Potencijalni hranitelji moraju proći 33 sata državne obuke, ali ova organizacija obučava dodatna tri meseca. "Za to vreme roditelji žive u SOS selu, i vide karakteristike tog života - obuka je teorijska i praktična, oni provode vreme u porodicama, da upoznaju decu, posete zajednicu mladih koji nakon odlaska iz porodice ostaju u našoj brizi", navodi.
Predavači u SOS selu su pedijatri, psiholozi specijalizovani za različite oblasti, koji daju odgovore kako se nositi sa određenim problemima i traumama dece, razvojnim poteškoćama.
"Može se desiti da je jedna osoba pogodna za hranitelja, ali nije za SOS roditelja", navodi direktorka ove organizacije.
Ona ističe da je karakteristično za SOS Dečja sela da se brinu o braćama i sestrama, koje imaju priliku da u ovom selu odrastaju zajedno. "Zato su naše porodice velike i kuće jako komforne. Najbitnije je da braća i sestre ostanu zajedno, jer će jedno drugom sutra biti oslonac i podrška", kaže.
Dvorište u kom se nalaze kuće je od dva i po hektara. Dečje selo je integrisano u lokalnu zajednicu, deca se druže sa komšijskom decom iz sela, majke hraniteljke međusobno, navodi.
"Cilj je da deca odrastaju kao u običnoj porodici - nemamo kapiju koja nas odvaja od sela, ili čuvara, igrališta i sportski teren je otvoren i za decu oiz komšiluka", naglašava.
Kaže da deca dolaze sa veoma teškim životnim iskustvima, i da su hraniteljske porodice neki krajnji izbor koji Centar za socijalni rad napravi. "To znači da su deca bila zanemarivana ili izložena nasilju".
Marković Jokanović kaže da podstiču kontakt s jednim roditeljem bar, ili širom porodicom.
Navodi da je najmlađe dete koje je smešteno u selu imalo samo 30 dana kada je došlo, a najstarije 13 godina.
Deca se, navodi, vezuju za svoje SOS majke i edukatore u SOS selu. "Imamo preko 10 SOS unučadi i često se danas odrasli ljudi i dalje SOS mamama obraćaju za savet, dolaze i posećuju ih, i mi im uvek ostajemo kao porodica".
Upitana da li dobijaju pomoć države, kaže da im ona pomaže samom činjenicom da je Centar za socijalni rad, koji je smestio dete u selo, njihov partner u brizi. Na šest meseci sednemo i razmatramo planove za svako dete, navodi.
Država finansira osnovne potrebe deteta, sve ostalo finansiramo mi, kao humanitarna organizacija, donacijama, istakla je. Značajna je podrška je grada Kraljeva, škola i sela u kom se nalaze, dodaje.
Do sada je 126 dece prošlo, iz svih krajeva zemlje, kroz SOS Dečja sela. Marković Jokanović ističe da su posebno ponosni jer među njima ima 12 studenata, neki od njih završavaju master, neki su sportisti... "Na njih smo ponosni, isto tako i na našeg dečaka koji je naučio da čita i piše, iako se mislilo da to ne može", navodi.
Svi koji žele da se prijave za SOS roditelje mogu to da učine u prostorijama u Kraljevu, u Prvomajskoj 46a ili u Beogradu u Bul kralja Aleksandra 251.
.jpg)
