Izvor: medio.rs, 04.Avg.2015, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SLIKE RAZARANJA KNINA SU MI JOS UVEK U GLAVI Tuzna prica coveka koji je na traktoru sa porodicom pobegao od Oluje
- Taj prolazak kroz centar Knina, tu pucnjavu, ruševine, nikada neću zaboraviti. Tih se slika otresti ne mogu - priča J. V., koji je morao da napusti svoje ognjište u Hrvatskoj pre dvadeset godina
Priča da se ne zaboravi, da tragične događaje tog 5.avgusta otrgne od zaborava, da ne dozvoli reviziju istorije.
J. V. (67), koji je rodom iz sela Koljani kod Knina, tada je sa porodicom živeo u jednom kvartu u Kninu, u kojem su tada bile, kako priča, 124 porodice, >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << dok je danas tamo tek dvadesetak ljudi u deset kuća.
– Ali takva nam je sudbila bila, da bežimo i spasavamo živu glavu iz rođenih domova. Živelo je nekada i u selu Koljani 36 srpski prezimena, a danas je ostala samo jedna srpska porodica i dva kaluđera u Manastiru Dragoviću – tužno priča on za Alo i nerado se priseća momenta kada je napustio kućni prag, koji je posle svega video samo jednom.
Foto: Profimedia
– Taj osećaj, tog 5.avgusta, nikada neću zaboraviti. Kako bismo sačuvali živote, za sobom smo ostavili sve. Uzeo sam od komšije traktor u koji smo se smestili supruga i ja sa decom, ženini roditelji, komšije… Dosta nas je bilo. Računali smo na to da se se sklonimo nekih pet, šest kilometara od Knina, kao i da ćemo se brzo vratiti. A onda ,taj prolazak kroz centar Knina, tu pucnjavu, ruševine, nikada neću zaboraviti. Tih se slika otresti ne mogu – seća se J. V.
Umesto nedaleko od svog sela, traktor je parkirao tek u Banjaluci, odakle su ubrzo došli u Srbiju.
Foto: Profimedia/AFP
– Te prve mesece smo provodili svugde pomalo i nigde. Bili smo u Rumi, Inđiji, Batajnici… – prepričavao je on.
Samo je jednom otišao u svoje rodno selo, u kojem inače do pre dve godine nije bilo ni jedne srpske porodice.
– Sve je to još uvek sa nama, u našim dušama, ali tamo danas žive neki novi ljudi koji nas mrze još više nego što su nas mrzeli oni devedesetih godina – s tugom u glasu završava sumorna sećanja J. V.
.jpg)
