Izvor: Večernje novosti, 14.Apr.2017, 18:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SA POVRATNICIMA U KOSMETSKO SELO LjUBOŽDA: Nada tinja među ruševinama

Sa povratnicima u kosmetsko selo Ljubožda, ornim da obnove svoje uništene domove. Mirko Simić: Nadam se da ću povratiti i otetu zemlju. Radomir Ristić: Godinama sanjao povratak GLEDAMO temelje svojih porušenih kuća, i oni su naši. Za svaki kamen nas veže neka uspomena. Jer, ovde smo proveli detinjstvo, život...Ovako pričaju povratnici u selo Ljubožda, u opštini Istok na Kosmetu, veseli i orni da što pre obnove svoje uništene domove. Tu su već trinaest dana članovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << trinaest familija, sa željom da pod novim krovom nastave život koji im je u ovom metohijskom mestu prekinut 18. juna 1999, kada je četrdeset i osam porodica krenulo u raseljeništvo.- Sa suprugom i petoro dece živeo sam u Kraljevu. Radio sam i najteže poslove, jer od minimalca nismo mogli da se izdržavamo. Uprkos napornom radu, osećao sam se bezvrednim i nikada nisam prestao da mislim na svoje selo. Svake noći sam sanjao kuću, svoje njive, voće - priča nam Čedo Simić (51), jedan od povratnika koji se, kaže, tek sada oseća vrednim.Čeda nam kaže da su na povratak spremni i njegova supruga Tatjana (39) i deca. U raseljeništvu su živeli u kući rođaka, nisu plaćali kiriju, ali u domu nisu imali ni najosnovnije stvari, pa čak ni kupatilo. A u Ljuboždi su nekada imali sve. Sada, okruženi ruševinama, povratnici ne gube nadu da će povratiti deo nekadašnjih domaćinskih domova.- Iako su mi od doma ostali samo temelji, sada kada sam ovde srećan sam kao da mi je kuća već napravljena. Jer, odmah po povratku posetio nas je ministar za povratak Dalibor Jevtić sa saradnicima, ali i predstavnici međunarodnih organizacija, koji su nam obećali obnovu domova. Nadam se samo da ću uspeti da povratim i zemlju koja mi je zauzeta. Da je obrađujem kao nekada i živim od svog rada - priča Mirko Simić (66), koji ima četiri hektara imanja.PROTESTI ALBANACA ODMAH po dolasku raseljenih Srba, Albanci iz Ljubožde i okolnih sela protestovali su protiv njihovog povratka. - Osim što smatraju da ne treba da se vratimo i da naša svojina pripada njima, mislim da im najviše smeta odlučnost da povratimo naša imanja koja oni bez ikakve nadoknade godinama obrađuju - pričaju povratnici.Dvojica njegovih komšija, slične sudbine, na klupi u dvorištu jedine kuće koja nije porušena, pričaju o nekadašnjem životu u selu. Veruju da će ponovo moći da obrađuju imanja koja su im uzurpirale komšije Albanici.- Kada ste na svojim temeljima, i posle osamnaest godina prorade emocije... I ja sam sa suprugom bio u Kraljevu, ali se svaki san koji sam sanjao odnosio se na naše selo - priča Radomir Ristić (59).Iako još nemaju najosnovnije uslove za život, povratnici ne gube nadu da će s vremenom steći sve što im je potrebno. A njima je, kažu, najbitnije da su na svojim imanjima, kraj svojih bunara i groblja, na kojem su porušeni svi spomenici.- Pored pomoći koju smo dobili od Ministarstva za povratak i ministra Dalibora Jevtića, UNHCR nam je dao dušeke, posteljinu i ćebad, a iz manastira Visoki Dečani dopremili su nam najosnovnije namirnice - priča Vesna Maliković, zadužena za povratak u opštini Istok.I dok dva mlada Albanca na prvom spratu kuće u kojoj su smešteni povratnici postavljaju ulazna vrata, na susednom placu ograđenom žičanom ogradom nekoliko radnika kosovske "Elektrodistribucije" priključuje struju sa obližnje bandere. Ima nade, kažu Srbi, da će uspeti i povratak u Ljuboždu.

Nastavak na Večernje novosti...