Izvor: Blic, 26.Jul.2014, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija tone u mrak
Mi volimo svoju zemlju, ali vlast pljuje na prava građana, kaže scenarista filma „Levijatan“, dobitnik priznanja i u Kanu. „Levijatan“ odslikava društvo bez morala i duhovne snage
Ruski film „Levijatan” reditelja Andreja Zvjaginceva je umetnički snažno ostvarenje, duboka i oštra kritika savremene Rusije. Scenarista Oleg Njegin, koji je za taj scenario u Kanu dobio nagradu, najavljujući ga punom gledalištu Letnje pozornice na Paliću kazao je da je to „patriotski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << film”, delo ozbiljnih stvaralaca koji vole svoju zemlju i nastoje na najbolji način da joj pomognu da bude bolja.
Publika je imala priliku da gleda uzbudljivu filmsku priču o sredovečnom čoveku Nikolaju, njegovom sinu osnovcu, ženi koju voli, njihovom okruženju i prijateljima. A kroz nju se upečatljivo prelama užasavajuća slika svemoguće korupcije, jezivih ali moćnih političara, nakaznog pravosuđa, zastrašujuće crkve i policije…
Premijera u moskvi na jesen
Ovaj film ne štedi „malog čoveka“ jer junaci sve vreme, između ostalog, piju ogromne količine votke i zapravo pristaju na sve. Film će biti u Rusiji prikazan na jesen, a oni koji su ga videli dobro su ga primili:
- Igrani film u Rusiji obično ne dotiče tako ozbiljne teme. Recimo, o kriminalnoj povezanosti crkve i vlasti, iako su oni formalno odvojeni, kod nas se govori samo u uskom krugu liberalno nastrojenog dela interneta.
- Priča, naravno, ima univerzalni karakter ali nosi snažan ruski kontekst s eshatološkim pravoslavnim korenima ruskog karaktera i sa savremenom situacijom u Rusiji gde se prava građanina uglavnom samo deklarišu, a u suštini vlast u svim svojim oblicima, uključujući i crkvenu, otvoreno pljuje na prava i slobodu ličnosti.
Priča Nikolaja je naša priča o tome kako država, čudovište i u izvesnom smislu bog, onaj koji donosi zakone i uspostavlja red - zbog svojih tobože visokih ciljeva nemilosrdno uništava čoveka, oduzimajući mu sve, ne ostavljajući mu ništa - kaže Njegin. „Levijatan” je prožet i nizom ironičnih, duhovitih momenata. Primerice, Nikolaj će u jednom trenutku s prijateljima otići na izlet. Jedna od njihovih „igara” je da uz neizbežnu votku iz puške gađaju flaše, pa ko više pogodi. Kada jedan od njih (sitan policajac) kalašnjikovim poruši sve, doneće „poslasticu” za gađanje: niz standardno uramljenih fotografija Gorbačova, Jeljcina, Staljina… U filmu ćemo videti istu takvu Putinovu sliku u gradonačelnikovoj kancelariji.
- Treba spomenuti lik Jova iz Biblije, koga smo mi sve vreme imali pred sobom kada smo razvijali scenario. Onda tema biblijskog čudovišta Levijatana dobija još jednu smisaonu nijansu - ističe Njegin.
Film, između ostalog, kroz odnos gradonačelnika i crkvenih lica oštro vivisekcira pitanje crkve, a govoreći o tome Njegin veli:
- Bojim se da mi uranjamo u mračnjaštvo: Rusija pred našim očima postaje religiozna država, ako se religijom može nazvati naš neobuzdani paganizam obojen u tonove pravoslavlja. O tome govore i poslednji represivni zakoni koje je doneo naš „pravoslavni“ parlament, retorika visokih crkvenih zvaničnika i opšte raspoloženje stanovništa, napojenog votkom, očaranog lošim programom ruske televizije… Odatle i tvrdoglavost, i ratobornost, i glupost.
„Varvari” - najodvažniji film
Međunarodni žiri je juče Zlatni toranj za najbolji film dodelio ostvarenju „Levijatan” za „snagu kojom film odslikava društvo koje je izgubilo svoje vrednosti, moral i duhovnu snagu“. Palićki toranj za najbolju režiju pripao je Ditrihu Brugemanu za film „Stanice krsta”, a specijalno priznanje filmu „Turista” Rubena Ostlunda. U selekciji „Paralele i sudari” nagrada za najbolji film dodeljena je ukrajinskom filmu „Pleme” u režiji Miroslava Slabošpitskog i estonskom filmu „Free range - balada o prihvatanju sveta” u režiji Veika Ounpua, a umetnički savet Festivala dodelio je priznanje „Seyfi Teoman” za najodvažniji debitantski film Ivanu Ikiću, reditelju filma „Varvari”.
Najčitanije SADA:
.jpg)
