Rasime, spasi se  

U predvečerje donošenja parlamentarne deklaracije o genocidu u Srebrenici Srbija je svetu i normalnom domicilnom stanovništvu odaslala još jednu jasnu poruku da neće odstupiti od bezočnog ruganja žrtvama velikosrpske agresije; za promotera ove besramne misije poodavno je ustoličen Rasim Ljajić. On, naime, smatra, u ime naroda, da je „ispitivanje presude bivšem oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu, >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << od izuzetne važnosti za principe međunarodnog prava“

Kako je u četvrtak saopšteno iz državnog vrha, Srbija je spremna da u postupku preispitivanja presude majoru Šljivančaninu postupi kao prijatelj Suda, ma šta to značilo. To je suština podneska koji se naziva dodatkom na zahtev za preispitivanje presude. Za pomaganje i podsticanje ubistava na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara u vreme invazije JNA i srbijanskih državnih formacija, novembra 1991, Šljivančanin je osuđen najpre na pet (suludo), a potom na 17 godina. Kaznu izdržava u Portugalu. Veće za ratne zločine Specijalnog suda u Beogradu izreklo je u martu prošle godine na ponovljenom suđenju za masakr na Ovčari trinaestorici bivših pripadnika vukovarske Teritorijalne obrane i državnih bandi zatvorske kazne od pet do 20 godina, a petoricu je oslobodilo optužbi.

„Iz razloga osnovnih principa pravičnosti Srbija je spremna da u ovom postupku dostavi detaljno obrazloženi stav da je u takvim slučajevima potrebno omogućiti preispitivanje presude“, zaključuje Ljajić.

Ništa novo, kontinuitet licemerja, država prijatelj Šljivančanina, što je godinama dokazivala, pogotovu u vreme njegovog izgnanstva i Koštuničinog dežurstva, sada bi da bude i prijatelj Tribunala. Kao što je bila prema svim najstrašnijim zločincima u svojoj istoriji, skrivajući ih i pomažući njihove porodice kad su se oni već našli iza brave (Zakon o pomoći porodicama haških optuženika, mart 2004). Porodice njihovih žrtava niko nije pomagao, a, podsetimo se, Mlađan je Dinkić 2004. rekao da će pomoć primati samo siromašnije porodice haških optuženika, što je svakom normalnom građaninu bilo nenormalno.

Major Šljivančanin, brigadni oficir za bezbednost Gardijske brigade, bio je, kako je saopštio predsedavajajući Veća sudija Teodor Meron, dužan da po Ženevskoj konvenciji zaštiti hrvatske zarobljenike čiju je evakuaciju iz vukovarske bolnice sprovodio po naređenju pukovnika Mileta Mrkšića. I morao je znati za mogućnost da će pripadnici srpskih paravojnih snaga pobiti sve zarobljenike, pošto je Mrkšić 20. novembra 1991. godine naredio da se sa farme povuče vojna policija JNA.

I, evo, sad Ljajić, zadužen za socijalnu skrb i komunikaciju sa Hagom, smatra nešto u vezi sa međunarodnim pravom, zaštićen tadićevskim kodeksom, socijaldemokratskim ubeđenjima i neograničenim ministarskim pravom da nasrće na zdrav razum, da u ime države štiti zlikovce i nitkove od naših para.

On i predsednik države Tadić zastupaju ubice. Za njega, možda, još nije kasno da se spasi.

0 0

Dodajte komentar