Izvor: Press, 02.Mar.2015, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REKORDAN BROJ USVAJANJA IZ INOSTRANSTVA: Amerikanci i Šveđani usvojili 87 srpske dece!
NOVI dom u inostranstvu u poslednjih desetak godina pronašlo je 116 mališana iz Srbije. Najviše devojčica i dečaka sada ima nove porodice u Americi, njih 47, i u Švedskoj 40! Prošla godina je, prema podacima Ministarstva rada, bila rekordna po broju inostranih usvojenja kada je 21 dete druge roditelje pronašlo van granica naše zemlje.
Razlika između naših i stranih usvojitelja je u tome što domaći, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kao razlog usvajanja navode svoju potrebu da se ostvare kao roditelji, dok su u svesti stranaca altruističke i religijske motivacije, da usreće druge. Kako za "Novosti" objašnjava Dragan Vulević, pomoćnik ministra za rad, u Srbiji se ljudi jave uglavnom kada do određenih godina ne uspeju da biološkim načinom postanu mame i tate, ili posle nekoliko neuspešnih vantelesnih oplodnji.
- Oni žele da zadovolje potrebu za detetom, ali i da odgovore na njegove potrebe. Strani usvojitelji već imaju svoju biološku decu, ostvarili su se na tom polju i uglavnom usvajaju četvrto ili peto dete. Karakteristično je da su to mališani sa smetnjama u razvoju, fizičkim hendikepom ili ozbiljnim zdravstvenim problemima - kaže Vulević.
Po našem zakonu, prvenstvo prilikom usvajanja imaju ljudi iz Srbije. Na put u neku od evropskih zemalja, Kanadu ili Ameriku, mogu da krenu devojčice i dečaci za koje se u razumnom roku, a to je oko godinu dana, ne nađe usvojitelj u Srbiji. Najčešće duže čekaju deca sa razvojnim problemima i Romi.
- Naši roditelji u zanemarljivo malom broju prihvataju bolesnu i romsku decu - naglašava Vulević. - Poslednjih godina pojavljuje se blagi trend tolerancije na ove razlike, ali je to još neznatno.
Najzainteresovaniji za naše devojčice i dečake već godinama unazad su Šveđani, a mnoge organizacije iz ove skandinavske zemlje sarađuju na ovom polju i sa Kinom, Korejom, Etiopijom, Rumunijom. Švedska je Srbiju ocenila pouzdanom zemljom, odakle dolaze deca sa raščišćenim porodičnim statusom i pouzdanom procedurom.
- To nazivamo opštom podobnošću deteta za usvajanje - kaže Vulević. - Znači, dete je bez roditeljskog staranja, nepoznatih roditelja, koji su ili lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. To utvrđuju centri za socijalni rad i sudovi.
Iako smo tek u decembru 2013. godine ratifikovali Hašku konvenciju o međunarodnom usvojenju, mi smo po njenim merilima postupali oduvek. Srpsko zakonodavstvo je, smatra naš sagovornik, pouzdano u ovoj oblasti i zato se stranci odlučuju za nas. U postupku se usvojitelju predoče sve karakteristike deteta, poreklo, zdravstveno stanje, razvojni potencijali, ništa ne sme da se krije.
- Samo tako on može da donese odluku da li želi baš to dete - kaže naš sagovornik. - Ako mu to ne kažete, dovodite ga u zabludu. I mi volimo da sarađujemo sa Šveđanima, zato što švedske agencije koje rade na pripremi usvojitelja, jako dobro to rade i imaju razvijene usluge podrške usvojitelju u kriznim periodima. Oni u Srbiji provedu sa detetom od 20 do 25 dana, dete ih prihvati, ali podrška kada se vrate u Švedsku je vrlo značajna, a oni to jako dobro rade.
Iako mnogi misle da naše devojčice i dečake prihvataju naši ljudi koji žive u inostranstvu, to uglavnom nije tako. Ima onih koji imaju veze, ali i onih koji nemaju. Na primer, u Kanadi imamo čoveka koji je naš poreklom, ali mu je žena Kanađanka. Ako ima više zainteresovanih usvojitelja za jedno dete, ukoliko je mešovit par, ili su u pitanju naši ljudi koji imaju strano državljanstvo, oni imaju prednost zbog kulturološkog nivoa, lakše adaptacije, jezika...
Kada dete ode u inostranstvo prati se posle adaptacije i usvojenja, koje traje oko mesec dana. To se radi direktnim kontaktom, zatim blogovima, a agencije koje su posredovale na šest meseci u Srbiju šalju izveštaje o stanju deteta, nadležni ih posećuju.
- Profesionalna sreća je kada vidite rezultat sopstvenog rada - priča naš sagovornik. - Primera radi, kada se usvoji dete sa teškim fizičkim deformitetima koje vidite posle godinu dana, a njegov oporavak je neverovatan. Ili mališan bez ekstremiteta koji pliva u bazenu, devojčica iz Zvečanske koja leži i ne pomera se ni levo ni desno, a onda nakon šest meseci pokreće i ruke i noge. Fizički napredak i pogled deteta sve vam govore.
Vulević podseća da usvojiteljstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, samo što su se deca pre 20 godina prihvatala potpuno i nepotpuno. Sada se koristi samo prvi model, gde usvojitelji postaju roditelji sa svim pravima i obavezama. Socijalni sistem kod nas postoji od 1953. godine, pouzdanost i stručna procedura su na veoma visokom nivou.
PRECIZNA PROCEDURA
PSIHOLOG, pedagog, socijalni radnik i pravnik dva meseca procenjuju opštu podobnost kandidata. Procenjuju se psiho-socijalne osobine, do kojih se dolazi na osnovu intervjua sa kandidatima i poseta njihovom domaćinstvu. Razlika u godinama između usvojitelja i deteta ne može biti manja od 18 godina, niti veća od 45 godina. Usvajaju se mališani od navršena tri meseca do osamnaeste godine. Posle programa pripreme za buduće usvojitelje i procene odluka o tome da li imaju opštu podobnost za usvojenje deteta, podaci o budućim usvojiteljima se unose u Jedinstveni lični registar usvojenja. I ovaj postupak traje po zakonu 60 dana.
MEŠETARI IZ SAD
PRILIKOM usvajanja nadležni traže od svake agencije koja posreduje u proceduri da ima hašku licencu i da ispunjava standarde za rad. - Pre nekoliko godina javila se jedna američka agencija koja je pokušala da mešetari i vara sopstvene građane. Odmah je obaveštena američka ambasada, a oni su dalje reagovali - kaže Vulević.
ADAPTACIJA
* DANAS se usvojitelji pripremaju u školama za roditelje, u kojima ih uče kako da kažu deci da su usvojena.
* KOD domaćih usvojenja, postoji adaptacioni period koji traje najviše šest meseci, a može i kraće.
* POD budnim okom stručnjaka centra za socijalni rad, mališan postaje deo porodice, ali tek kada se donese zaključak da su se usvojitelji adaptirali na dete i ono na njih.
.jpg)
