Izvor: Večernje novosti, 04.Apr.2016, 10:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodaja Agroživa posle izbora

TREĆA nije bila sreća, a najava četvrtog pokušaja podgreva nadu da bi nacionalni lider u proizvodnji živinskog mesa "Agroživ" iz Žitišta mogao da stane na zdrave noge i istovremeno zaustavi propadanje ove nerazvijene opštine. Ministarstvo privrede upravo je objavilo javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije "Agroživa". Potencijalni investitori pismene ponude mogu da dostave do 28. aprila, što znači da će do eventualne prodaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << doći posle izbora. Država je, inače, nedavno postala vlasnik "Agroživa", preuzimajući akcije od "Srbijagasa", koji je za vreme kratkotrajnog upravljanja žitištansku kompaniju gurnuo u ambis. "Srbijagas" je kupio "Agroživ" iz stečaja 2010. godine za 11,3 miliona evra i uložio još 20 miliona u proizvodnju. Ali živinari su već u 2012. imali gubitak od milijardu i po dinara, a naredne godine uvećali su ga za nove dve milijarde. Problem "Srbijagasa" ogledao se u tome što je svojevremeno privatizovao samo brend i klanicu u Žitištu, dok je 80 odsto farmi, silosa, inkubatora i drugih proizvodnih pogona ostalo u vlasništvu propalog "Agroživa". Ta kompanija završila je u stečaju 2008, a protiv njenog gazde Miroslava Živanova u zrenjaninskom Višem sudu još se vodi krivični postupak. Prethodno je "Agroživ" još dva puta odlazio u stečaj - dok se zvao "Živinoprodukt" i "Juko".ISKORISTILI HRVATI I SLOVENCI NEVOLjE "Agroživa" spretno je iskoristila konkurencija iz Hrvatske i Slovenije, pa su se "Vindija" i "Perutnina" odlično pozicionirale na srpskom tržištu. Sa nekoliko naših manjih proizvođača, trenutno ostvaruju godišnju produkciju od 85.000-90.000 tona živinskog mesa. To je dovoljno za potrebe domaćeg tržišta i izvoz u susedne republike. Koncipiran kao zatvorena reprocelina sa kapacitetom od 20 miliona brojlera godišnje, "Agroživ" je i pored svih poslovnih teškoća minulih godina uspevao da zadrži lidersku poziciju na tržištu. Dugo mu je pripadalo između 40 i 50 odsto domaće produkcije živinskog mesa. Ali bez ulaganja i modernizacije, posebno posle rasparčavanja farmi i silosa, dok je firmom upravljao "Srbijagas", spao je na simboličnu proizvodnju i definitivno ju je obustavio početkom 2014. Lane je proizvodnju pokušao da obnovi beogradski "Mibras", koji je zakupio klanicu i vratio na posao oko 250 od nekadašnjih 1.400 radnika. Međutim, i ovaj eksperiment je propao, a proizvodnja je prestala decembra 2015. Brojni poverioci razneli su gotovo sve što je preostalo od "Agroživa" - ostala je samo zgrada klanice u Žitištu. Sada se takav "Agroživ" nudi na prodaju, a od četvrtog pokušaja privatizacije najviše očekuju radnici i lokalna samouprava. Država je najavila sprovođenje socijalnog programa za 370 otpuštenih radnika, a opština Žitište skoro da nema nijedan industrijski pogon. Klanica i farme bili su ono najvrednije, pa bi obnova proizvodnje otvorila nova radna mesta i pružila kakvu-takvu perspektivu za razvoj.

Nastavak na Večernje novosti...