Preskakanje stepenika  

Predsednik Srbije Boris Tadić zvanično je u utorak predao zahtev Srbije za članstvo u EU premijeru Švedske Frederiku Rajnfeltu, čija zemlja predsedava Unijom. „U ime Republike Srbije, u skladu sa članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji, imamo čast da podnesemo zahtev za prijem u članstvo EU“, stoji u dokumentu koji je predat švedskom premijeru

Ceremoniji predaje kandidature >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << prisustvovali su evropski komesar za proširenje Oli Ren, ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt i državna delegacija Srbije u kojoj su se našli potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević, ambasadorka Srbije pri EU Roksanda Ninčić i ambasador Srbije u Švedskoj Ninoslav Stojadinović.

Literarna magla

U ime Republike Srbije, u skladu sa članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji, imamo čast da podnesemo zahtev za prijem u članstvo EU, ističe se u dokumentu koji je predsednik Srbije Boris Tadić u Stokholmu predao švedskom premijeru Fredriku Rajnfeltu, čija zemlja predsedava Unijom.

"Memorandum Vlade Republike Srbije, u vezi sa podnošenjem zahteva za prijem Republike Srbije u članstvo EU, koji prilažemo, odražava opšti društveni konsenzus u pogledu evropske orijentacije Republike Srbije i njenog članstva u EU", ističe se u tom dokumentu koji su potpisali predsednik Tadić i premijer Srbije Mirko Cvetković.

Pre ceremonije podonošenja zahteva u Vladi Švedske, Tadić i Rajnfelt razgovarali su u četiri oka, dok će u toku popodneva biti održan i sastanak delegacija dve zemlje, posle kojeg sledi prijem švedskog šefa diplomatije Karla Bilta.

Zanimljivo je da je predsednik Tadić uoči podnošenja aplikacije naglasio „da Srbija u najboljem mogućem trenutku podnosi kandidaturu, iako još nije ispunila uslove za ratifikaciju prethodnog koraka, a to je potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“. Da je pravo vreme da Srbija zatraži status kandidata slažu se i šefovi švedske i italijanske diplomatije, Karl Bilt i Franko Fratini.

Govoreći o rezultatima predsedavanja Uniji, Karl Bilt je rekao da je jedan od prioriteta bio da se odblokira proces prilibližavanje zemalja Zapadnog Balkana EU.

„Smatram da je postignut napredak u tom pogledu. Činjenica da je stupio na snagu prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, koji otvara vrata srpskoj kandidaturi za članstvo, predstavlja veoma važan sastavni deo sveukupnog novog uzleta u procesu ulaska zemalja zapadnog Balkan u EU“, istakao je Bilt.

Uprkos tvrdnji Borisa Tadića da unutar Unije sve države daju podršku koraku koji je zvanični Beograd napravio, nedavno su se negativno o kandidaturi javno izjasnili visoki zvaničnici Nemačke i Holandije.

Franko Fratini kazao je da je Srbija ostvarila veliki napredak, pokazavši konkretne rezultate, zbog čega su “joj naši holandski prijatelji omogućili primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma”.

Photomontage: KANDAhar

Govoreći o trenutku podnošenja kandidature, ambasador Francuske u Srbiji Žan Fransoa Teral je naveo da postoje razlozi "za i protiv," ali da to nije pitanje od suštinskog značaja.

"Što se nas tiče, mi smatramo da je na Srbiji da odluči i to smo veoma jasno rekli. S obzirom da je reč o nekoliko meseci razlike, mislimo da tajming nije pitanje od suštinskog značaja," precizirao je ambasador.

Teral je ukazao da treba imati na umu da Unija ima svoj ritam, i da je navikla na procese koji se odvijaju korak po korak. Trenutno nije moguće predvideti tačan vremenski okvir za dalje korake, ali "ja sam optimista," rekao je francuski ambasador.

Povodom podnošenja zvanične kandidature za članstvo u EU, viši naučni istraživač nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost Dušan Reljić izjavio je za Dojče vele da „je vlada Srbije očigledno postigla neku vrstu saglasnosti oko podnošenja kandidature sa Švedskom i Španijom, kao trenutnim i budućim predsedavajućim Evropske unije“. On smatra da ni jedna od zemalja članica neće biti protiv ulaska Srbije u EU, ali da to ne znači da će se taj proces brzo okončati.

„Slovenački predsednik vlade Borut Pahor nedavno je izjavio da unutar Unije postoji prećutna saglasnost većine zemalja da bi posle prijema Hrvatske i Islanda trebalo da usledi jedno razdoblje u kome bi EU trebalo da se pozabavi izgradnjom i jačanjem unutrašnjih institucija i da tek onda nastavi sa proširenjem. To ne znači da postoji bilo kakva načelna spremnost da se odbije kandidatura Bosne, ili Srbije, ili bilo koga drugog.“

Reljić kaže da su unutrašnja pravila i zakon EU složeniji i razvijeniji danas, nego što su bili pre desetak godina, kada je bio poslednji krug prijema zemalja u EU. To može znatno da uspori prijem Srbije u članstvo EU. Ništa manje značajan je i kvalitet pravnih, ekonomskih i političkih odnosa unutar same zemlje. Ipak, Reljić smatra da novih uslovljavanja za prijem Srbije u EU neće biti.

„Mislim da za Srbiju ne mogu biti postavljeni novi uslovi, koji proizilaze iz pravnog fundusa EU, iz onoga što se zove zajedničko pravo. Međutim, postoji jedno drugo pitanje, a to je, pre svega, da li će Srbija uspeti da završi postupak oko ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Taj sporazum još nisu počele da ratifikuju zemlje EU, jer je postojalo veliko protivljenje Holandije, dokle god bivši komandant Vojske bosanskih Srba Ratko Mladić ne bude uhapšen. I dalje ne postoji saglasnost između Holandije i ostalih zemalja da taj proces ratifikacije treba da počne i ostaje da se vidi da li će se to dogoditi negde u toku narednog polugodišta.“

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar