Pregled štampe (24. 02. 2010.)  

Novosti: Uzde niko ne zateže, Press: Jelašić ne zna šta radi! Evro ide na 105?!, Blic: Ulje skuplje od 1. marta, hleb i mleko po starom, Politika: Crkvene finansije strogo čuvana tajna, pišu beogradske novine

Uzde niko ne zateže

Dinar iz dana u dan beleži najnižu vrednost prema evru, otkada je ova valuta uvedena na našim prostorima. Pre sedam godina evro >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je vredeo 60 dinara, a sada nepunih 100 dinara. Privrednici i građani su veoma zabrinuti, dok su u Vladi Srbije sigurni da se, i pored rasta evra, cene neće povećavati.

- Odnos dinara i evra se formira na međubankarskom deviznom tržištu i dnevna pomeranja ne ugrožavaju planirani nivo inflacije za ovu godinu od šest odsto, plus-minus dva odsto - kažu u centralnoj banci.

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakultata u Beogradu je mišljenja da je slabljenje kursa dinara prema evru neizbežno u uslovima kada Srbija ima visok platno-bilansni i budžetski deficit, inflaciju višu nego u zemljama Evropske monetarne unije i nisku konkurentnost privrede. Kurs dinara, kako ocenjuje Fabris, će se postepeno stabilizovati na nivou od oko 100 dinara, plus-minus dinar-dva.

Bez obzira na to što je sto dinara psihološka granica, ministar trgovine Slobodan Milosavljević smatra da ove promene kursa evra ne bi trebalo da dovedu do rasta cena.

- To nisu oscilacije koje bi trebalo da dovedu do poskupljenja - smatra Milosavljević. - U svakom slučaju, to nije dobra vest i moramo da hitno učinimo određene stvari kako bi se to zaustavilo.

Prema rečima Gorana Nikolića, ekonomiste, trenutno grube procene ukazuju da i kurs od 105 dinara za evro ne bi doveo inflaciju preko 8 odsto, što je gornji cilj NBS. Čini se, kako kaže Nikolić, da i MMF ne bi imao ništa protiv ovoga, naprotiv.

- Kurs dinara prema evru je od početka krize oslabio 22 odsto, što je više od pada češke valute, poljskog zlota, turske lire, kune, rublje - ističe Nikolić. - Ipak, domaća privreda je u mnogo lošijoj poziciji od ekonomija ovih zemalja: ima višestruko niži izvoz po stanovniku, veću nezaposlenost, manji priliv stranih direktnih investicija, znatno manji bruto društveni proizvod.

Kako kaže Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača Srbije, teško je predviđati u kojim će se okvirima kretati odnos dinara i evra u narednim danima. Menjačima sigurno ne odgovora jačanje evra, najbolje bi bilo kada bi stanje mirovalo, tačnije kada ne bi bilo nekog pomeranja, ne samo u toku dana, nego i u toku nedelje. Trenutno nema veće potražnje, niti prodaje deviza, a menjači savetuju građanima da ne stvaraju paniku, i da ne ulaze u ishitrene transkacije zbog veće vrednosti evra.

Jelašić ne zna šta radi! Evro ide na 105?!

(...)

Ekonomisti smatraju da je slabljenje dinara posledica loše vođene monetarne politike i veštačkog održavanja valutnog kursa. Član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević kaže da će evro već za 20 dana vredeti 105 dinara, ukoliko NBS ne bude oštrije reagovala.

- Sad se stvarno nalazimo u velikim nevoljama, u jednom začaranom krugu. Ako NBS nastavi ovako slabo da brani dinar, evro će u sledećih 20 dana uveliko premašiti 100 dinara - kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima, veštačko održavanje valutnog kursa tokom 2008. godine dovelo je do precenjene vrednosti dinara, i to je uzrok njegovog sadašnjeg slabljenja.

- Sada domaća valuta vrlo teško može da se spase. Guverner može da krcka devizne rezerve, međutim, problem će nastati kroz godinu dana, kad one padnu na dozvoljeni minimum, pa će nam se onda desiti ono što se desilo u Rusiji 1998. i u Argentini 2001, ili na Islandu prošle godine. To je da valuta preko noći mora da devalvira i spadne na 50 odsto vrednosti. A to je strašan šok! Zato je bolje postepeno pustiti da dinar slabi - ističe Kovačević.

Za sudbinu dinara zabrinut je i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On ističe da ga brine slabljenje domaće valute i da NBS mora jače da interveniše na deviznom tržištu kako bi to sprečila.

Međutim, guverner NBS Radovan Jelašić naglašava da je centralna banka nezavisna institucija i da je njen najvažniji cilj održavanje inflacije u planiranim okvirima.

- NBS interveniše na deviznom tržištu uvek kad proceni da je to potrebno. To je u slučajevima prevelikih dnevnih oscilacija kursa, malog prometa ili ugrožavanja ciljane inflacije. Zacrtani nivo inflacije nije ugrožen, u poslednjih devet meseci inflacija je kumulativno iznosila 0,14 odsto - naglašava Jelašić.

Ministarka Diana Dragutinović podržava samostalnost centralne banke u odlučivanju o intervencijama.

- Ono što treba da brine građane je inflacija, a ne kurs dinara. Moja očekivanja su da će u skladu sa privrednim rastom doći do obrnutog trenda, odnosno da će domaća valuta ojačati - smatra Dragutinovićeva.

Ulje skuplje od 1. marta, hleb i mleko po starom

Građani Srbije koji primaju prosečnu platu i žive u stanu od oko 50 kvadrata za struju, telefon, grejanje, komunalne usluge i pretplatu za kablovsku televiziju od aprila će izdvajati skoro trećinu primanja. U glavnom gradu i više od trećine. Ovo, međutim, neće biti jedini udar na kućni budžet jer se očekuje da će cene usluga pogurati i cene u maloprodaji. Prvo najavljeno poskupljenje hrane zakazano je za 1. mart, kada će biti korigovane cene jestivog ulja.

Prema računici „Blica" računi za struju prosečne beogradske četvoročlane porodice koji žive u stanu od oko 50 kvadrata od 1. aprila iznosiće oko 3.850 dinara, prosečan telefonski račun će sa poskupljenjem pretplate od 1. aprila iznositi oko 2.660, a račun za grejanje i komunalne usluge prema očekivanom poskupljenju iznosiće oko 6.000 dinara.

Pretplatnici SBB račun za kablovsku televiziju od 1. marta plaćaće 820 dinara, što znači da će za ove dažbine biti potrebno izdvojiti ukupno 13.530 dinara. Ako se uzme da je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata iznosila 36.789 dinara, jasno je da će na ove usluge građani izdvajati skoro trećinu svojih primanja. A to će se svakako odraziti na ionako oslabljenu kupovnu moć, zbog čega mnogi sa zebnjom iščekuju nove cenovnike hrane i ostalih životnih potrepština.

Crkvene finansije strogo čuvana tajna

Ministarstvo vera izdvojilo je prošle godine oko 501.734.677 dinara za različite programe i projekte Srpske pravoslavne crkve, odnosno više od 88 odsto od ukupnog budžeta predviđenog za finansiranje programa i pomoć svim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. Dodatna računica kaže da je iz javnih prihoda za SPC izdvojeno 66,92 dinara po stanovniku.

U Ministarstvu vera objašnjavaju da se budžetska sredstva odobravaju za određene programe i projekte, a ne za pojedinačne crkve i verske zajednice, kao i da crkva koja ima najveći broj vernika, SPC, dobija i najviše sredstava. SPC tako sa oko 15 odsto učestvuje u projektima kao što su Visoko teološko obrazovanje, Pomoć sveštenicima, monasima i verskim službenicima u pograničnim i ekonomski nerazvijenim područjima ili Pomoć za gradnju, održavanje i hitne sanacije i rekonstrukciju hramova u nerazvijenim područjima. Dva projekta u kojima učestvuje samo SPC su Zaštita verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta, prošle godine za taj projekat obezbeđeno je 138.000.000 dinara, i Pomoć sveštenstvu i monaštvu na Kosovu i Metohiji, za šta je izdvojeno 50.000.000 dinara.

„Jasno naznačena ugovorna klauzula da će se prekinuti uplate ili tražiti povraćaj uplaćenih sredstava u slučaju nenamenskog trošenja ili neblagovremenog podnošenja izveštaja, primorava korisnike dotacije da izvršavaju preuzete obaveze. Svi ugovori sadrže klauzulu o neophodnosti dostavljanja precizne pisane dokumentacije o načinu utroška dotacije primljene od Ministarstva vera", navodi se u odgovoru ovog ministarstva na pitanja „Politike".

Ovo su, ujedno, i jedini zvanični podaci i cifre koje ilustruju deo finansija SPC. Kako se Crkva izdržava i kontroliše svoje finansije, budući da država nema gotovo nikakvog nadzora nad njima, uporno smo pokušavali da saznamo u Patrijaršijskom upravnom odboru, crkvenom telu zaduženom da vodi brigu o tome na nivou cele SPC, ali odgovor od njih nije usledio ni posle nekoliko dana čekanja.

1 0

Glas javnosti: Dinar slabi zbog slabe privrede

Ulje skuplje od 1. marta, hleb i mleko po starom  

Građani Srbije koji primaju prosečnu platu i žive u stanu od oko 50 kvadrata za struju, telefon, grejanje, komunalne usluge i pretplatu za kablovsku televiziju od aprila će izdvajati skoro trećinu primanja. U glavnom gradu i više od trećine. Ovo, međutim, neće biti jedini udar na kućni budžet jer se očekuje da će cene usluga pogurati i cene u maloprodaji. Prvo najavljeno poskupljenje...

Nastavak na Blic... 0 0

Dodajte komentar