Izvor: RTS, 04.Dec.2016, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predlog budžeta pred poslanicima, rasprava sutra od 11 časova

Skupština Srbije počela je sednicu na čijem će dnevnom redu biti Predlog budžeta za 2017. godinu i prateći zakoni. Opozicija je imala više od 40 svojih predloga zakona, pa je utvrđivanje dnevnog reda trajalo tri sata. Maja Gojković obavestila je poslanike da rasprava o budžetu počinje sutra u 11 časova.
Skupština Srbije usvojila je dnevni red sednice na kojoj bi poslanici trebalo, između ostalog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da raspravljaju i o budžetu za narednu godinu i pratećim zakonima. 

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković rekla je da se sednica nastavlja sutra u 11 ekspozeom ministra finansija Dušana Vujovića, kao i da će sednici prisustvovati i ostali članovi Vlade Srbije. 
Sednica je počela predlozima za izmene ili dopune dnevnog reda, a opozicija je, između ostalog, tražila i odlaganje sednice za najmanje nedelju dana, i zamera što nije bilo televizijskog prenosa. 
Poslanik SDS Marko Đurišić rekao je da se sednica održava "u mraku", jer nema TV prenosa na šta mu je predsednica parlamenta Maja Gojković odgovorila da je sednica zakazana brzo zbog hitnosti postupka i da je smatrala da je sada trenutak da se raspravlja o budžetu za 2017. godinu.
Predstavnici opozicije su tražili da se na dnevni red uvrste i izmene Zakona o radu, izmene Zakona o porezu na dohodak građana, ali i izmene Zakona o PIO fondu...
S druge strane, opozicija je pohvalila što se na dnevnom redu našao zakon na osnovu koga su smanjenje plate i penzije.
Predsednik Dveri Boško Obradović rekao je povodom tog zakona da je u pitanju "istorijski trenutak srpskog parlamentarizma", jer se ispravlja napravda koja je napravljena pre 2,5 godine.
Na dnevni red nije uvršten ni predlog Vlade da se raspravlja o zakonu o stanovanju, a poslanici su glasanjem odbacili praktično sve nove predloge.

Tvrdeći da je ove godine rođeno najmanje beba u ovom veku u Srbiji, i da bebi oprema istovremeno u Srbiji košta 50 odsto više nego u zemljama EU, poslanik SDS Marko Đurišić zamerio je u ime poslaničke grupe SDS što već dve godine nema novog zakona o finansijskog podršci porodicama sa decom.
Iako je Radna grupa formirana pre dve godine, naveo je Đurišić, ona je pre godinu dana prakitčno prestala sa aktivnostima, a onda su, kako je rekao, došli izbori, pa vlada, a sada ćemo, primetio je, imati i nove izbore.
Između ostalog tema su bile i nacionalne penzije, za koje je predloženo da se umetnicima dodeljuju po istom principu kako se to čini u slučaju sportista, pominjan je i "diplomatski skandal" u čijem se centru našao šef britanske diplomatije Boris Džonson promovišući svoju knjigu o Čerčilu tokom posete Beogradu, a bilo je primedbi i na predloženo rešenje za povećanje plata u javnom sektoru, za koje opozicija tvrdida neće obezbediti dse za isti posao omogući dobijanje iste plate.
Osim toga, kako su naveli, jedino se zaposlenima u javnoj upravi ne predviđa povećanje plata, što, tvrde, znači da zakon ne ispunjava svoju funkciju.
Tražili su poslanici opozicije i da se više povećaju penzije, kao i da se smanji PDV na hranu i opremu za bebe, u uverenju da će na taj način biti omogućeno smanjenje tih cena, ali je, kako su naveli, iz vlade poručeno da to ne bi garantovalo smanjenje cena.
Predložene zakonske izmene nisu uvrštene u dnevni red sednice, čija je glavna tema budžet, kao što nije prihvaćen ni predlog da se donese zakon o predlaganju zakona, koji bi, kako je obrazloženo, onemogućio da se gotovo zakoni donose po hitnom postupku.
Predlagano je i da se dopuni zakon o opštem upravnom postupku, o izboru narodnih psolanika, o Agenciji za borbu protiv korupcije...
Miroslav Aleksić (SDS) tražio je da se dnevni red dopuni novim podsticajima u poljoprivredi, uz obrazloženje da godinama nema dovoljno ulaganja u poljoprivredu.
"Sa 630.000 registrovanih gazdinstava i sa 1,4 miliona stanovnika koji na njima rade to je praktično najveći poslodavac u Srbiji, a to država ne prepoznaje", rekao je Aleksić.
Potencijal tih malih gazdinstava, kako je rekao, procenjuje se na milijardu evra, a mi sada uvozimo robe za 14 miliona evra, a izvozimo tek za 3,4 miliona. On predlaže da se sredstva preraspodele, odnosno da se "uzme od Arapa i Beograda na vodi i da srpskim seljacima". 
Uoči sednice, deo opozicije je negodovao zbog, kako kažu, nedovoljnog vremena za pripremu rasprave o budžetu za sledeću godinu.  

Predlogom zakona o budžetu za 2017. godinu, predviđeni su ukupni prihodi od 1.092 milijarde dinara i ukupni rashodi od 1.161 milijardi dinara. Ukupni rashodi će biti veći za 69,1 milijardu dinara od prihoda, što je najniži budžetski deficit u šest decenija, pošto predstavlja 1,7 BDP-a.  
Budžet za iduću godinu planiran je na osnovu prognoze da će realni rast BDP-a i 2017. iznositi tri odsto, a inflacija 2,4 procenta. 
Projektovani ukupni prihodi veći su za 18,9 milijardi dinara, ili za 1,8 odsto od ovogodišnjih, pri čemu su poreski prihodi povećani za 36,5 milijardi (za 4,1 odsto), dok su neporeski niži za 17 milijardi dinara, ili za 12,2 odsto.
Planirani poreski prihodi iznose 916,8 milijardi dinara, i čine 83,9 odsto ukupnih prihoda, a neporeski su projektovani na 162,2 milijarde dinara, što je 14,9 procenata ukupnih prihoda. Ostatak čine donacije u iznosu od 13,5 milijardi dinara, što čini 1,2 odsto ukupnih prihoda.
Predlogom budžeta predviđeno je da priliv od poreza na dohodak iznose 56 milijardi dinara, što je za 14,3 odsto više u odnosu na procenjeni iznos u 2016. godini. Ukupno učešće poreza na dohodak u 2017. godini iznosi 5,1 procenat i blago raste u odnosu na prethodni period.
Rast u ovom iznosu, kako se navodi u obrazloženju, planiran je u skladu sa izmenama politike zarada u javnom sektoru, predviđenog nivoa racionalizacije broja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava i pozitivnim predviđenim kretanjima zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru, u skladu sa rastom privredne aktivnosti.
Najveći uticaj na kretanje ovog poreskog oblika imaće usvojene izmene regulative koja uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Smanjuje se učešće lokalne samouprave u raspodeli prihoda od poreza na zarade, pri čemu ukupan procenjeni udeo lokalne samouprave u raspodeli poreza na zarade opada sa 75,2 odsto na 71 odsto (AP Vojvodini pripada 18 odsto poreza na zarade sa teritorije AP), navodi se u obrazloženju Predloga zakona o budžetu.
Porez na zarade projektovan je na 29,2 milijarde dinara, a porez na dobit u iznosu od 74,4 milijarde dinara, što je nešto više u odnosu na iznos predviđen u 2016. godini, i značajno više u odnosu na iznos ostvaren u 2015. godini.
Od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) očekuje se priliv u visini od 466 milijardi dinara, što predstavlja nominalno povećanje od 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Udeo PDV-a u strukturi ukupnih prihoda u 2017. godini umereno raste i iznosi 42,7 odsto.
Prihodi od akciza projektovani su na 271,4 milijardi dinara, pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 144 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode 97 milijardi i na ostale akcize (uključujući i akcizu na električnu energiju) 30,4 milijarde dinara.
Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 24,8 odstoi blago je povećano usled planiranih izmena akcizne politike u 2017. godini.

Nastavak na RTS...