Predizborno nadmetanje u patriotizmu i poštenju  

Zajednička karakteristika svih izbora od uvođenja višepartizma do danas je zloupotreba nacionalnih i patriotskih osećanja građana u borbi za vlast. Do petooktobarskih promena 2000. godine, „izdajnici" i „strani plaćenici" bile su, ne samo neizostavne, već i glavne propagandno-političke etikete koje je režim (SPS, radikali, JUL), naročito u predizbornim kampanjama, „lepio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na čelo" tadašnjoj opoziciji. Naravno, i posle oktobarskih promena, radikali i SPS su, u svom opozicionom delovanju protiv „nove vlasti", obilato koristili svoju oprobanu „patriotsku" retoriku, naročito u energičnom protivljenju saradnji s Haškim tribunalom. A zatim, u poslednjih nekoliko godina, tema Kosova opet je u centru njihove demagoško-patriotske propagande. Da paradoks bude potpun, ove dve stranke ponašaju se kao moralno i politički superiorne u odbrani Kosova kao integralnog dela Srbije. Kao da upravo njihova politika, pre svega 1998. i početkom 1999, nije zapečatila sudbinu Kosova, koje je posle NATO bombardovanja, a zatim uspostavljanja međunarodnog protektorata nad njim, faktički izgubljeno za Srbiju.

Ono što je novo, naročito u poslednjih nekoliko godina, jeste nastojanje DSS da se, pre svega preko kosovskog pitanja, nametne kao glavna nacionalno-patriotska i državotvorna politička snaga. Najnoviji primer je uporno insistiranje DSS i NS (i odbijanje DS i G17 plus) da se prihvati nedavno predložena nova rezolucija radikala o Kosovu, kojom se nastavak pregovora Srbije sa EU faktički uslovljava opozivom odluka njenih članica o priznanju nezavisnosti Kosova. To je dovelo do pada Vlade Srbije, odnosno do raspuštanja Skupštine i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Od toga časa otpočela je intenzivna „patriotska" propaganda DSS i NS protiv dojučerašnjih koalicionih partnera - DS i G17 plus, kojima se pripisuje „manjak patriotizma".

Imajući u vidu izuzetan državni značaj kosovskog pitanja, ne samo na unutrašnjem već i na međunarodnom planu, predizborno licitiranje sa patriotizmom na temu Kosova možda će doneti neki glas više za DSS i NS. Ali će, nesumnjivo, naneti štetu diplomatskim naporima državnih organa u borbi za zaštitu državnih interesa Srbije i Srba na Kosovu. Naime, time se međunarodnoj javnosti šalje pogrešna poruka da je Srbija duboko podeljena oko pitanja statusa Kosova, odnosno jednostranog i protivpravnog proglašenja njegove nezavisnosti i priznanja te nezavisnosti od strane SAD i većine članica EU.

Kosovsko pitanje je, inače, od mitinga na Gazimestanu 1989. do danas, od nacionalno-populističkih partija korišćeno, pre svega, u izborne svrhe, u borbi za glasove i za vlast, a ne prvenstveno radi toga da se kosovski problem reši na najbolji mogući način u datim uslovima. A ti objektivno dati uslovi, naročito od 1999. godine, upućivali su na to da se odmah posle petooktobarskih promena krene u diplomatsku ofanzivu i lobiranje za rešenje statusa Kosova u vidu visoke („suštinske") i međunarodno nadgledane autonomije ili bar za njegovu pravednu podelu. Pošto se zakasnilo sa obe inicijative, sada se indirektno, na mala vrata pokušavaju da stvore uslovi za naknadnu podelu Kosova nuđenjem Unmiku sporazuma o tzv. funkcionalnom razdvajanju Srba i Albanaca. Pri tom se koristi okolnost da Unmik, u skladu sa Rezolucijom 1244, „do daljeg" ostaje na Kosovu. Ali i to se čini jednostranim akcijama, pre svega ministra za Kosovo (iz reda DSS), bez da je prethodno Vlada Srbije usvojila nacrt tog sporazuma! A reč je o izuzetno delikatnom nacrtu sporazuma koji je Unmik već prosledio Savetu bezbednosti jer se radi o predlogu za formalno uspostavljanje neteritorijalne, personalne autonomije Srba i pripadnika ostalih nealbanskih manjinskih zajednica na područjima gde čine većinu stanovnika. Oni bi, prema tom predlogu, na tim područjima uspostavili svoje institucije koje bi, uz saglasnost i pod nadzorom Unmika, funkcionisale u neposrednoj saradnji sa državnim organima Srbije.

Da bi patriotska predizborna retorika narodnjačkog bloka bila ubedljivija, poslednjih dana se Demokratskoj stranci i G17 plus pokušava da pripiše „destruktivno delovanje protiv interesa Srbije" jer nisu podržale krajnje rizičan predlog DSS i NS da se koncesionaru za autoput Horgoš-Požega dozvoli da 2. aprila 2008. godine otpočne sa radovima, iako nije osigurao glavnu ugovornu pretpostavku, to jest bankarske garancije. Taj ugovor je, inače, pod javnosti do danas nepoznatim i sumnjivim uslovima, na brzinu zaključila prethodna vlada, i to na isteku tzv. tehničkog mandata, pa i sada isti stranački deo aktuelne tehničke vlade želi da ga pod krajnje rizičnim uslovima sprovede u delo. Takođe im se prigovara „manjak patriotizma" i u vezi sa ozbiljnim primedbama, pre svega G17 plus, na energetski sporazum sa Rusijom koji je, bar kad je reč o ceni NIS-a, krajnje nepovoljan za Srbiju. Verovatno zato narodnjačka koalicija DSS-NS ovih dana, na predlog Rusije, forsira hitnu ratifikaciju sporazuma u Skupštini, iako su vrlo sporni pravni osnov i legitimnost tehničke vlade i raspuštene Skupštine da to učine. I dok se odvija žestok i prljav rat između dojučerašnjih partnera u Vladi, radikali besplatno beru njegove plodove, „dokazuju" korupcionaštvo funkcionera DS i G17 plus i pripremaju koaliciju sa DSS-NS.

Za Srbiju bi bilo veoma dobro da kosovsko i slična nacionalna pitanja više ne budu glavne predizborne teme. Umesto njih, to bi, najzad, morale biti ekonomske i socijalne teme, odnosno unapređenje života građana, organizacije ključnih institucija države i društva i garantovanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava. Drugim rečima, da glavni predmet politike i političkog delovanja stranaka ne bude više „nebeska Srbija", već realni život njenih građana, što njih, kao i sav normalan svet, prvenstveno i zanima.

0 0