Izvor: Blic, 26.Okt.2016, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posetio sam Izrael i nisu me šokirale bombe i oružje, već nešto što NIKADA nećemo imati u Srbiji
Po sletanju na Ben Gurion internacionalni aerodrom u Tel Avivu bio sam spreman na sve ono što su nam mediji poslednjih decenija servirali – vojsku, policiju, oružje, uspaničena lica i konstantan strah od sledećeg bombaškog napada – a onda je usledio šok.
Stereotipi
Niko me nije popreko gledao držeći prst na obaraču ili pratio svaki moj pokret kako bi utvrdio da li sam potencijalna pretnja, atmosfera je zapravo bila neverovatno prijatna i vedra, baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i vreme koje me je u tim jutarnjim satima sačekalo.
Ok, možda jednostavno ne primećujem suptilne metode nadziranja i bezbednosti koje su svuda oko mene jer sam nov, sigurno će sve postati očiglednije kada dođem do samog grada i hotela.
Kako smo prolazili ulicama Tel Aviva, sunce se polako promaljalo na horizontu olakšavajući mi da bolje osmotrim dešavanja oko sebe. Ulice su bile mirne, spokojne, nije bilo ni traga naoružanim vojnicima, a veliko razočaranje predstavljao je i manjak bilo kakvih naznaka da se nalazim u srcu jedne od najmilitarizovanijih zemalja na svetu koja je vrlo često na udaru bombaša samoubica.
Baš ništa. Čak ni u hotelu. Jedini podsetnik na moguću opasnost predstavljao je lik iz obezbeđenja koji je bio naoružan motorolom i pištoljem. Naravno, tu i tamo sam prošao pored naoružanih ljudi u civilu, a kako mi je objašnjeno - u pitanju su bili vojnici na dopustu kojima pravila ne dozvoljavaju da se rastanu od oružja.
Ostatak dana nije bio ništa bolji. Nailazio sam samo na nasmejana lica i bezbrižnost stanovnika i predivne ulice ovog grada. Ipak, nisam dozvoljavao da mi padne gard, kroz glavu su mi i dalje prolazile slike koje redovno možemo da vidimo u medijima na spomen Izraela.
Pročitaj još
Naravno, uvek postoji opasnost da će se desiti nešto loše (kao i bilo gde drugde u svetu), ali očigledno za njih to ne predstavlja teret i trude se da uživaju u svakom danu koji je pred njima. A to se najbolje videlo tokom pretnje bombom koja me je sačekala prilikom posete Jerusalimu. Ali opet, uprkos potencijalnoj opasnosti, činilo se kao da ljudi jednostavno nisu želeli da potpadnu pod masovnu histeriju, već su samo nastavili svojim poslom ostavljajući specijalcima da reše potencijalni problem.
Nisam još bio spreman da se predam
A onda sam naišao na plažu. Predivnu plažu koja se prostire dužinom celog grada i koja je bila prepuna ljudi koji jednostavno uživaju u vikendu. Baš kao što bi to činili i u bilo kom drugom gradu na svetu. Pesak je bio sitan, voda topla, a pivo preskupo.
Na trenutak sam se ponadao da bi cene mogle da stvore malo tenzije u ovoj naizgled idiličnoj situaciji. Opet sam pogrešio.
Svi sa kojima sam imao priliku da pričam nisu imali previše problema sa cenama koje su definitivno 4 do 5 puta više nego u Beogradu, i znatno iznad proseka kada su evropski gradovi u pitanju. Zapravo nisu imali nikakvih problema, a onda sam počeo da primećujem nešto što me je zaista ozbiljno izbacilo iz takta, da ne kažem šokiralo.
Ponos i ljubav prema svojoj zemlji
Sve je bilo toliko nestvarno, kao da se nalazim u reklami, ali kamera nije bilo ni za lek. Nakon nekoliko dana shvatio sam da su Izraelci zaista, ali zaista, ponosni na svoju zemlju i to što jesu, piše Uroš za "24 sata". Čini se da su ih brojne muke kroz koje su prošli samo ujedinile, poput cigli, a država je pružila preko potreban malter kako bi se ta kuća održala.
Pročitaj još
Svaki razgovor bi se u nekom trenutku okrenuo ka tome koliko su svi ponosni na svoju zemlju, mnogi od ljudi sa kojima sam pričao došli su sa svih strana sveta kako bi podizali svoju porodicu u Izraelu. Nešto ih je jednostavno vuklo, ostavili su Njujorke, Londone i Barselone ovoga sveta i uputili se u malu peščanu zemlju okruženu opasnostima – i to im uopšte nije smetalo.
Naprotiv, izraz lica koji je pratio hvalospeve nije odavao ništa sem iskrene sreće i ponosa.
Bili su spremni da se bore do poslednjeg daha za ono što imaju i ništa im nije smetalo, a to je mnogo više nego što mi imamo, spomenuo sam cene zar ne i mogućnost da ih plate?
Ostatak ispovesti Srbina u Izraelu pročitajte na sajtu "24 sata".
.jpg)
