Izvor: Večernje novosti, 25.Nov.2014, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posao strancima samo uz odobrenje države

UKOLIKO poslodavac želi da u svojoj firmi zaposli radnika iz inostranstva, moraće da za to dobije odobrenje države! Odnosno, biće neophodno da mu prethodno Nacionalna služba za zapošljavanje izda potvrdu u kojoj se navodi da takvog kadra nema na našem tržištu rada. Ovo je samo jedna od novina koju donosi novi zakon o zapošljavanju stranaca, koji će se danas naći pred poslanicima srpskog parlamenta. Na taj način biće onemogućeno da radna mesta u Srbiji zauzimaju stranci, ako takvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << profila ima bez posla na našem tržištu rada. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, radnu dozvolu za poslovni angažman u našoj zemlji godišnje traži od 2.500 do 2.800 stranaca. Najveći broj radnih dozvola do sada je izdat Rusima, Kinezima, Turcima, Rumunima, Bosancima, Nemcima i Grcima. Kako objašnjava Aleksandar Vulin, ministar za rad, to je zakon koji već dugo čeka da se donese i ima podršku svih stranih investitora, nadležnih ministarstava i Evropske komisije. - Propis će uvesti red u ovu oblast - kaže Vulin. - To, međutim, ne znači da reda do sada nije bilo, ali su procedure bile prekomplikovane i nejasne. Želimo da zaštitimo svoje tržište radne snage. To nismo mi izmislili, takvi zakoni postoje svuda u svetu. Na ovaj način podstičemo dolazak kadrova koje mi nemamo, od kojih možemo da učimo, a da naši ljudi sa strukama koje su ovde prisutne imaju prioritet pri zapošljavanju. To se radi svuda u svetu. Ministar naglašava da nije svejedno kada iz inostranstva dođe inženjer koga nemamo, ali ako iz neke evropske ili svetske prestonice dovodimo ekonomistu ili pravnika, a mi imamo toliko takvih kadrova, onda je logično da zakonom obezbedimo prednost našim kadrovima. - Poslodavac će morati da potvrdi da je od NSZ tražio odgovarajuću struku, pa tek ukoliko je nema kod nas, onda će moći da zaposli nekog stranca - kaže Vulin. Postoje, međutim, i uslovi kada se može raditi bez radne dozvole. Takav je slučaj, na primer, kada stranac dolazi u Srbiju u organizacioni deo inostrane kompanije u kojoj je zaposlen i tada je obavezan da podnese zahtev za dobijanje boravišne dozvole kod MUP, koja mu služi i kao poslovna dozvola. Ili, ukoliko obavlja određene stručne poslove koji su predviđeni međunarodnim ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji, na period do tri meseca. Prema procenama NSZ, u Srbiji je radno angažovano skoro trostruko više stranih državljana od broja izdatih radnih dozvola. OD RUDARA DO MENADžERA RUSI su u Srbiji najčešće zaposleni u NIS „Gaspromu“, „Lukoilu“, pojedinim bankama... i rade na menadžerskim i upravljačkim mestima. Državljani Kine rade u trgovinama i restoranima sa tradicionalnom kuhinjom, Turci su bili angažovani na izgradnji Ambasade SAD u Beogradu, ali i kao rukovodioci i menadžeri predstavništava pravnih subjekata u Srbiji. Rumuni i Bosanci najčešće rade kao zemljoradnici i rudari. Od državljana EU, najviše radnih dozvola se izda Nemcima, Italijanima, Austrijancima i Grcima, koji su zaposleni kao menadžeri u predstavništvima u okviru svojih kompanija u Srbiji i inženjeri u fabrikama koje su ovde otvorili.

Nastavak na Večernje novosti...