Pomeranje roka nemoguća misija  

Pomeranje roka nemoguća misija

Predlog srpskih političkih lidera da se odlože pregovori u Beču, zakazani za 13. februar, niko u međunarodnoj zajednici nije dočekao sa odobravanjem, pa su male šanse da do toga i dođe. Ako je suditi prema porukama koje su juče došle iz međunarodnih institucija, ukoliko se datum sastanka i pomeri to će biti tek za nekoliko dana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Zato je i ostalo nejasno da li će predsednik Srbije Boris Tadić otputovati u Beč sa takvim zahtevom, iako je načelno pristao da preuzme tu ulogu na konsultacijama koje je prekjuče održao sa predstavnicima ostalih parlamentarnih stranaka.

Uprkos najavi Tadića da će odlaganje pregovora prvo zatražiti telefonskim putem od zemalja članica Kontakt grupe, do toga nije došlo, već je odlučeno da puls međunarodne zajednice u petak ispipaju Tadićevi savetnici.

Kako su za 'Blic' juče objasnili u Predsedništvu Srbije, savetnici predsednika republike će razgovarati sa ambasadorima zemalja članica Kontakt grupe o usaglašavanju rokova pregovora o Kosovu i Metohiji, kao i formiranju demokratskih institucija u Srbiji.

Da se srpskom predlogu o pomeranju sastanka u Beču nije niko obradovao, potvrđuje i izjava britanskog ambasadora u Beogradu Stivena Vordsvorta. Na pitanje da li je realno da predsednik Tadić dobije odlaganje za pregovore o Kosovu dok se ne konstituiše srpski parlament, on je odgovorio:

- Kako ja posmatram stvari, novi saziv parlamenta može biti konstituisan 11. februara, tako da mi nije jasno da li je odlaganje uopšte potrebno. Iskreno se nadamo da će srpska strana iskoristiti priliku da se brzo i konstruktivno uključi u konsultacije.

Kako je on objasnio, međunarodna zajednica želi da vidi konstruktivan doprinos Srbije razgovorima u Beču.

- Gospodin Ahtisari je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, i on rukovodi procesom koji je pod pokroviteljstvom UN. Ne potcenjujemo osetljivost ovih pitanja za srpsku stranu, ali je očigledno da je mnogo bolje da ona budu rešena uz učešće Srbije, nego bez nje. Naš ministar za evropska pitanja, gospodin Hun, će boraviti u Beogradu 7. februara kako bi o ovim temama razgovarao sa srpskim zvaničnicima - rekao je za 'Blic' Vordsvort.

Evropa ne prihvata odbijanje predloga

Ipak, moguće je da se stav o pomeranju pregovora promeni posle posete visokih predstavnika EU, koji će danas doputovati u Beograd. Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Oli Ren će u razgovorima sa rukovodstvom Srbije zatražiti hitno formiranje nove proevropske vlade i ponuditi potom obnovu pregovora o pridruživanju uz ispunjavanje haških uslova.

Evropska 'trojka' će uz to utvrditi da li je moguće očekivati bilo kakvu opipljiviju nagodbu oko Kosova ili, bar, 'meko' neprihvatanje uz pregovore, ali ne i odbijanje predloga Martija Ahtisarija.

Kako su Beti preneli evropski diplomatski izvori, evropski partneri smatraju da Srbija nikako ne sme odbaciti dodatne pregovore, jer bi time ozbiljno ugrozila svoje dalje približavanje EU i stabilnost regiona, a zapretila bi i opasnost neke vrste izolacije Srbije.

Dodali su da EU teško može uticati na Ahtisarija da promeni rokove za dodatne pregovore što je predsednik Boris Tadić najavio da će zatražiti, ali su ocenili da bi više uticaja na Ahtisarija mogli imati neki vanevropski činioci.

Članice EU nisu sasvim jedinstvene u politici prema Srbiji i načinu i tempu rešavanja kosovskog pitanja, iako izuzetno snažan pritisak Vašingtona na članice EU da podrže Ahtisarijev predlog i rokove, utiče na delimična pomeranja stavova onih evropskih zemalja koje su insistirale na kompromisu i pregovorima Beograda i Prištine, rekli su agenciji Beta izvori EU u Briselu. Amerika hoće konačan status

Frank Vizner, izaslanik SAD u pregovorima o Kosovu, tokom jučerašnje posete Beogradu ponovio je predsedniku Tadiću i premijeru Koštunici da SAD u potpunosti podržava Ahtisarijev predlog nazvavši ga 'istorijskim dokumentom'. Ističući da je ovo trenutak pravljenja istorije, Vizner veruje da će se 'pregovori o statusu Kosova završiti sa što je moguće manjim odlaganjima, kako bi Kosovo ostvarilo svoju budućnost i kako bi se iskristalisali odnosi između Srbije i Kosova'. Ipak, uputan da li administracija Džordža Buša podržava zahtev srpske strane za odlaganjem razgovora u Beču, dok se ne konstituiše srpski parlament, Vizner je šturo rekao:

- Pažljivo sam saslušao predsednika Tadića i premijera Koštunicu kada su mi objašnjavali parlamentarni proces u Srbiji. Odlazim u Beč, a zatim u Moskvu, sa uverevanjem obojice da će srpske vlasti aktivno uključiti u pregovore i učestvovati u ovoj finalnoj rundi. Takav stav i rešenost srpskih vlasti, koji lično pozdravljam, preneću u Vašington i očekujem da će vlada SAD biti zadovoljna.

Ipak, on nije precizirao da li će u pregovorima učestvovati nova vlada Srbije, niti kada će se srpska strana uključiti u pregovore. On je istakao da očekuje da će razrešenje kosovskog pitanja doprineti da 'Srbija može da nastavi svoj put i da bude partner ne samo SAD već i drugim evropskim zemljama, a jednog dana u budućnosti i da postane deo EU'.

Ekipa 'Blica' Moskva insistira na pregovorima

Čvrst stav Rusije posle susreta sa najvišim evropskim funkcionerima izneo je šef diplomatije Sergej Lavrov, ponovo vrativši 'lopticu' na pregovarače, što znači da ne može 'mimo Srbije'. Srbiji je tako pružena šansa i od nje se očekuje da iskoristi podršku i podudaranje interesa sa ruskim, jer Rusi ipak 'ne mogu biti veći Srbi od Srba', kako bi formulisala poziciju i učinila sve da u pregovorima odbrani svoj stav o pitanju koji se prvo tiče neposredno nje, pa tek onda svih ostalih zemalja - kaže za 'Blic' Željko Vučen dopisnik Tanjuga iz Moskve.

On kaže da je stav Moskve zasnovan na međunarodnom pravu da se odvajanje dela teritorije ne može izvršiti bez saglasnosti država koje su u pitanju i da se jedna strana ne može ignorisati.

Vučen dodaje da se zbog toga i insistira na nastavku pregovora između Prištine i Beograda i na postizanju kompromisnog rešenja, prihvatljivog za obe strane.

- Za Rusiju je to važno, budući da je i ona kao zemlja okružena sa četiri nepriznate republike - Južnom Osetijom, Abhazijom, Pridnjestrovljem i Nagorno-Karabahom. I u njihovom slučaju Moskva insistira na pregovornom rešavanju konflikta, pritom, kao i u kosovskom slučaju, bez postavljanja 'veštačkih rokova' za pregovore. Ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata ukazao na sukob postojećih principa prava naroda na samoopredeljenje i principa teritorijalne celovitosti država kojeg se pridržava, ističući da će biti stvoren presedan, bilo pozitivan bilo negativan, jer i drugi narodi u separatističkim regionima mogu s pravom da pitaju po čemu se razlikuju od Albanaca na Kosovu. Zapadne zemlje, međutim, insistiraju na tome da je kosovski slučaj 'jedinstven'. I dok će na tom 'apstraktnom nivou' rasprava o, kako izgleda prevazđenim, principima biti nastavljena – učestali su politički kontakti na relaciji Vašington-Brisel-Moskva - kaže Vučen.

Na molbu da prokomentariše mogućnost da Rusija uloži veto u savetu bezbednosti naš sagovornik kaže:

- Sve jača i stabilnija 'nova, energetska Rusija' sarađuje po nizu pitanja sa EU i SAD - oko bliskoistočne krize, nuklearnih programa Severne Koreje i Irana - osvaja svoje mesto na međunarodnoj sceni i definitivno nije zainteresovana za sukobljavanje sa partnerima, ali se protivi i 'lomljenju preko kolena' kada je reč o rešavanju konflikata i jednopolarnom svetu.

0 0

Dodajte komentar