Izvor: Večernje novosti, 19.Jun.2017, 14:16

Pola sveta na obroncima planine Rtanj

Pola sveta na obroncima planine Rtanj

U selu Vrmdža sa meštanima Beograđanima, ali i Amerikancima, Francuzima, Italijanima... Od 2008. sa prvim „gostima“ osnovano 40 novih domaćinstava SMEŠTENO na obroncima planine Rtanj, gde se ukrštaju šume, pašnjaci i brojni izvori, selo Vrmdža svojom lepotom bez daha ostavlja zaljubljenike u prirodu koji su se tu doselili i iz najudaljenijih krajeva sveta. Dok se u Srbiji mala sela gase i umiru, Vrmdža je od 2008, kada je prodata prva kuća, dobila čak 40 novih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << domaćinstava. Među doseljenima su Amerikanci, Italijani, Švajcarci, Francuzi, ali i Beograđani, Novosađani i oni iz drugih gradova širom Srbije. To su, kako objašnjava predsednik Mesne zajednice Slaviša Krstić, uglavnom obrazovani ljudi, među kojima ima dosta mladih, koji žele da svoje znanje koje su stekli iz različitih oblasti iskoriste na selu. - U Vrmdžu su se doselili ljudi koji nikada nisu imali nikakve veze sa ovim selom, koji su u njemu videli dobar potencijal za razvoj seoskog turizma, ali i mesto za beg od gradske svakodnevice. Među njima su IT stručnjaci, kompozitori, instruktori joge, mladi bračni parovi, penzioneri i drugi - priča Krstić. Iako su u početku bili skeptični i nisu verovali da Vrmdža, koja broji svega 600 stanovnika, može zaživeti, uvidevši da je ona pravi magnet za strance meštani su počeli da sređuju svoje kuće i izdaju sobe, a uređen je i put do sela. Stranci koji se se u Vrmdžu doselili poznati su u celom selu, ali i u Srbiji i to zahvaljujući medijima kojima su u centru pažnje godinama. Zbog toga neki od njih nisu želeli da razgovaraju sa novinarima, ali kako meštani kažu, svi znaju za Italijana De Markija koji je došao iz Venecije, a kome se najviše od svega dopala domaća rakija. Sa ponosom pričaju i o Polu Šapiru, američkom kompozitoru pank opera, koji se nakon Njujorka, Čikaga, San Franciska, Praga i Beograda, doselio baš u njihovo selo i to u staru kuću od drveta i slame. * Predsednik mesne zajednice Slaviša Krstić - Ponosni smo kada odemo kod komšije na slavu, a za stolom sede zajedno Amerikanac, Italijan, Švajcarac i Srbin - kaže zadovoljno prvi čovek ovog sela. Goran Orlić je rođeni Nišlija, ali je više od dvadeset godina živeo u Švajcarskoj. Kada je otišao u penziju, odlučio je da u Srbiji kupi kuću na selu i ostatak života provede u miru. Za Vrmdžu se odlučio sasvim spontano i kuću je, kako kaže, 2012. godine kupio na slepo. - Čuo sam od prijatelja za ovo mesto i dok je moja supruga bila na putovanju u Africi, ja sam je obradovao novom investicijom. Uspeo sam da je sredim tako da bude svojevrsni raj i odlično mesto za užitak, ali planiram da započnem i neki biznis, da napravim apartmane za izdavanje. Moja žena dolazi samo dva puta godišnje zato što ne razume srpski jezik, a ona i više voli gradove. Dobro se slažemo i sa meštanima, koji su stvarno izuzetno gostoljubivi, priča Orlić. Da napusti bogati Zapad i dođe u Vrmdžu sa svojom suprugom odlučio se i Miloš Jovanović. Oni su se pre nekoliko godina doselili iz Pariza i tu kupili kuću i 5.500 sadnica malina. Beograđanin Ilija Travar jedan je od onih koji su se odvažili da napuste grad i brz život i dođu na selo. Kada je pre pet godina odlučio da siguran i stalan posao u Ministarstvu spoljnih poslova zameni imanjem i starom trošnom kućom bez uslova za život, svi su bili u šoku. On je u Vrmdži, koju je procenio kao mesto sa odličnim potencijalom za seoski turizam, kupio pet hektara obradivog zemljišta i počeo da se bavi organskom proizvodnjom.STIGAO IZ PARIZA - I SUPRUGA i ja smo navikli na grad, ali širina i mogućnost koju pruža selo ne može se naći u gradu. Nije nam bilo teško da se uklopimo u totalno drugačiju sredinu, zasadili smo malu baštu i imamo malinjak. Nije lako, veliki je ulog, a dobit niko ne garantuje, jer sve zavisi od prirodnih faktora, nepogoda, grada, ali nismo se bojali da se upustimo u sve to, jer nas zapravo sve ovo čini srećnim - kaže Miloš Jovanović. Ovo selo poznato je po vodama koje ima - izvori, potoci i rečice, ali i jezero - te ne čudi što je ime sela upravo poteklo od stare reči "vrne" što na turskom znači voda, a koja se i danas ponekad može čuti u govoru - "kad vrne kiša" i "navrnuti vodu". Dva kilometra od centra sela smešteno je Vrmdžansko ili Vrmaško jezero koje je idealno za uživanje. Osim pecanja i odmora uz prelep pogled, u okolini ovog izletišta ljubitelji prirode mogu brati šumsko voće, lekovito bilje i pečurke. U samom centru sela dižu se zidine Latin-grada, rimskog utvrđenja za odbranu carskog druma. U selu se nalazi i Crkva Svete Trojice, sagrađena 1818. godine, a u narodu postoji priča da ova crkva datira iz 13. veka, da je tri puta paljena, a da je sadašnja sagrađena na starim temeljima. Pored nje je i muzej koji su meštani sami napravili, a u njemu se mogu naći stvari koje su domaćinstva koristila pre 150 godina. U blizini ove crkve je i najstarija škola u jugoistočnoj Srbiji, građena 1834. godine. NAPUSTIO DRŽAVNI POSAO - IMAO sam dobar posao, radio sam u spoljnim poslovima, bio sam u Belgiji, Holandiji, Hrvatskoj, ali više nisam bio zadovoljan time šta nudi grad. Poslovi su danas takvi da ti oduzimaju ceo dan, ceo život, bez prava na mišljenje, a sa platom koju dobiješ, jedva preživiš. Kada sam dao otkaz i odlučio da odem, svi su bili protiv, svi su bili šokirni, jedino sam ja bio srećan - priča Ilija Travar.* Škola građena 1834. godine

Nastavak na Večernje novosti...






 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.