Poetično i emotivno  

"Maska" je prvi dramski tekst Miloša Crnjanskog (1918), koji se eksplicitno bavi dekadencijom društvenih elita, predstavljajući njihove nezadržive strasti putem kojih one nastoje da negiraju monotoniju i prolaznost življenja. Reč je o lirskom, u određenoj meri i ekspresionističkom komadu, dramaturški nevešto koncipiranom zato što mu nedostaju ozbiljniji sukobi i razrađeniji likovi, a žanrovski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diskutabilno određenom kao "poetična komedija" (diskutabilno u smislu u kojem je Čehov, na primer, "Galeba" odredio kao "komediju").

Predstava u režiji Gorčina Stojanovića je stilizovana i vrlo estetizovana interpretacija teksta, koja uspeva da uverljivo prikaže frivolnu senzualnost društva koje je Crnjanski jasno definisao, dok somborski ansambl precizno predstavlja niz tih tragično dekadentnih likova. Ivana V. Jovanović u ulozi Generalice najžešće otelotvoruje neobuzdanu želju za zadovoljenjem svoje seksualnosti, zrela je i očajna do cinizma, i nema ponosa u nastojanjima da ugrabi ljubav.

Kao što je i pisac odredio u didaskalijama teksta, lik Glumice je veoma sličan liku Generalice, i takođe zavodljiv i strastan; ali, Glumica je mlađa i manje cinična (Kristina Radenković). Branislav Jerković stvara lik Čezara kao nezainteresovanog i mlitavog, izvesno nedostojnog njihovog ljubavnog interesovanja, a Dušan Jović igra Branka Radičevića, elegičnog i umornog pesnika koji ne prestaje da traži zaborav u alkoholu... U predstavu je uključen i delarteovski lik tužnog Pjeroa (Igor Lerić), obučen i našminkan u belo, kao fantazam; on komentariše radnju suptilnim i sugestivnim gestovima, dirljivo ističući melanholičnu tragičnost ljudskog položaja.

Izgled scene je sveden, stilizovan, atraktivan (scenograf Gorčin Stojanović, kostimografkinja Lana Cvijanović), a muzika Šopena, Lista i Brajana Ina u funkciji je naglašavanja poetskog aspekta igre, odnosno u prvi plan izvlači neizbrisivu činjenicu usamljenosti ovih likova. Predstavu karakteriše i igra senki i upotreba maski, što su zahvalni scenski znakovi jer su ambivalentni i višeznačni, i ovde utvrđuju fakat prolaznosti i smrti, problematizuju identitet, odnos između stvarnosti i iluzije...

Iako su teme kojima se Crnjanski u "Maski" bavi često u domenu opštih mesta, činjenica da ih reditelj stilizovano predstavlja izgledom scene, upotrebom mikrofona, načinom igre, itd., predstavu čuva od pada u banalnost i stereotipnost. Stilizovanost izraza je važna jer pokazuje da su ovi likovi u svojoj suštini patetični, dok predstava to nije, jer se putem uslovnosti prema njima gradi distanca. Dakle, "Maska" Gorčina Stojanovića poetično i emotivno uzbudljivo predstavlja očajničku potragu za smislom u jednoj tragičnoj konstituciji sveta, ali zbog značenjske oskudnosti teksta ne postiže istinski vredne umetničke rezultate, odnosno ostaje na površini tretmana niza značajnih pitanja.

[objavljeno: ]

0 0