Platani, Drvosekova noćna mora  

Iako je Dragan Đilas tokom predizborne kampanje posetio gotovo svaku kanalizacionu cev koja je za njegova mandata promenjena u glavnom gradu, zanimljivo je da je beogradski Drvosek u širokom luku zaobilazio poprište možda ne najvećeg zločina koji je počinio, ali svakako onog zbog kojeg su mu građani pružili najveći otpor

Kada je početkom 2010. godine odlučio da uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << širokom negodovanju i otporu građana Beograda ipak poseče 400 platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, Dragan Đilas ni slutio nije da će taj čin obeležiti njegovu političku karijeru i da će u istoriji biti upamćen jedino kao Drvosek i ništa više od toga. Mada je u svojim izjavama ostao dosledan u sumanutoj tezi da je sečom platana spasao živote nedužnih Beograđana, Drvosek je izgleda tek tokom predizborne kampanje ipak shvatio koliko je stupidno bilo uverenje da će njegov ekološki zločin brzo biti zaboravljen u senci pilona, novih parking mesta i posađenih patrljaka umesto posečenih stoletnih stabala. Zbog toga je Đilas tokom kampanje upadljivo izbegavao reč platani, Bulevarom krlaja Aleksandra javno nije prolazio, a nije se usudio ni da se kod njegovih stanovnika raspita o stepenu zadovoljstva njegovom vladavinom glavnim gradom.

Uprkos negodovanju i protestima Beograđana platani u Bulevaru kralja Aleksandra posečeni su početkom marta 2010. godine uz objašnjenje da je reč o "bolesnim sadnicama koje mogu da budu i opasne”.

"Za mene kao gradonačelnika je pre svega bezbednost Beograđana na prvom mestu i ne mogu da rizikujem da sutra neko strada što će za dve, tri ili četiri godine neko drvo da padne", glasila je čuvena rečenica nakon koje je Dragan Đilas zauvek postao beogradski Drvosek.

Teza o ugroženosti miroljubivih građana plasirana je na osnovu falsifikovane studije koja je upravo o trošku gradske vlasti, a po Đilasovoj narudžbini, urađena na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Kasnije, tokom same seče, čak i laicima je postalo jasno da ne samo da stabla nisu bila bolesna i za seču, već da je po svim prirodnim zakonima nekoliko decenija trebalo da nadžive svog egzekutora.

Photomontage: KANDAhar

"Odluku o seči stabala u Bulevaru kralja Aleksandra nije doneo nijedan političar, već stručnjaci. Ova vlast ne može da bude neodgovorna pa da se oglušuje o studiju kojom su stručnjaci Šumarskog fakulteta u dva navrata, 2005. i 2008. godine, upozorili da su platani truli i da ih treba poseći pri prvoj rekonstrukciji. Po završetku rekonstrukcije drvored duž Bulevara imaće veći broj stabala nego pre i neuporedivo savremeniji sistem navodnjavanja koji će garantovati njihovu dugovečnost", branio je svoju zločinačku politiku Đilas.

"Meni je važan život platana, jer se i sam zalažem da Beograd ima što više zelenila, ali su mi mnogo važniji životi ljudi", ponavljao je svoje isprazne patetične reči iz dana u dan, dok su za tu priliku specijalno uvezeni testeraši iz Republike Srpske masakrirali stoletna stabla u centru Beograda.

Kada je zločin već bio počinjen, Đilas kao da je postao svestan da mu to što je uradio neće biti lako zaboravljeno i oprošteno. Zbog toga je kasnije revidirao prvobitne planove o sadnji manjih stabala različitih vrsta i doneo odluku da se ogorčenim sugrađanima donekle dodvori sadnjom mladih platana kojima će biti potrebne decenije za dostizanje veličine onih koji su nepotrebno posečeni.

"Odluka da se seče živo drveće nije bila nimalo laka, ali uradili smo ono što smo morali, iako smo zbog toga imali dosta nesporazuma sa građanima. Sada imamo priliku da kroz postavljanje novih sadnica nešto uradimo zajedno za naš Bulevar. Prvobitna ideja bila je da sadimo tanko drveće, koje neće zauzimati previše prostora, na kraju smo se ipak odlučili za platane, jer su ih tražili građani”, govorio je Drvosek kada je bilo sasvim jasno da je sa obavljenom sečom platana vrag odneo šalu.

"Kao gradonačenik Beograda ponosan sam na sve koji su podržali ovu akciju i svima im poručujem - hvala za Bulevar. Posebno kompanijama i pojedincima koji su kroz nju odlučili da obeleže svoje poslovne i privatne jubileje. Na ovom primeru smo pokazali da kada nešto obećamo, onda to i uradimo'. Ipak, mislim da su danas najsretniji građani koji ovde žive, jer su dobili ulicu koja, zaista prelepo izgleda i u kojoj će moći mnogo kvalitetnije da žive nego dosad", poručio je Đilas po završetku svojih krvavih radova.

Photo: Art

Postavlja se, međutim, pitanje zbog čega Drvosek tokom kampanje nije posetio stanovnike "najmodernijeg bulevara na Balkanu” da ih podseti na svoj doprinos boljem kvalitetu njihovog života i uređenju njihovog životnog prostora? Ukoliko je zaista tačno sve ono što je povodom rekonstrukcije Bulevara izgovorio, za očekivati je bilo da će mu građani tog dela Beograda sa zadovoljstvom još jednom pokloniti svoje poverenje. Zna, međutim, dobro srbijanski marketinški mag da su platani, za razliku od, među Srbima popularnog protivljenja gej paradi i proterivanja Roma, postali simbol otpora njegovoj tajkunskoj aroganciji i bahatosti i znak da iako u manjini, razbijeni i politički neartikulisani, u srpskom društvu još uvek postoje građani koji ne pristaju na ulogu podanika političarima poput Đilasa. A upravo ti građani, koje je sve ove godine bestidno ponižavao i ignorisao, imaće u nedelju pravu priliku da mu pokažu šta zaista misle o njemu. Smetlište istorije i srbijanski zatvori ga s nestrpljenjem očekuju!

0 0