Izvor: Telegraf.rs, 26.Feb.2017, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Perje letelo na sve strane na Gusanijadi: Beli gladijator Rodac pobednik, žestoka borba trajala 11 minuta i 34 sekunde (FOTO)
- Zdravo sam uzrujan, što bi rekli Mokrinčani, srećan sam jer je moj gusan Rodac šampion ovogodišnje mokrinske „Gusanijade“- pohvalio nam se ponosni vlasnik gusana Rodca, Aleksandar Adamov.
Kao i svake godine krajem februara na Guščijem trgu u Mokrinu sve se belilo, a perje je letelo na sve strane. Borbe belih pernatih životinja koje su se nadmetale u snazi završene su pobedom gusana Rodca, koji je za 11 minuta i 34 sekunde savladao protivnika gusana Margitaresa, vlasnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << Milorada Ristića.
Foto: Telegraf
Neobično takmičenje u borbi gusana 31. po redu i ove godine privuklo je na stotine posetilaca u selo Mokrin, na severu Banata. Tokom višemesečnih kvalifikacija u kojima je učestvovalo čak 108 gusana, pehar u finalnoj borbi u ruke odlazi samo jednom, ovoga puta gusanu Rodcu.Iako ima samo tri godine, gusan Rodac je vrlo spretan i snažan, a za to je zaslužna priprema i hrana, rekao je za Telegraf njegov vlasnik Aleksandar Adamov:
- Njegovo poreklo je iz Melenaca, nije Mokrinčanin ali se zato bori kao da je iz Mokrina. Kao u svakom takmičenju potrebna je jaka hrana, vežbe i dobar život, objašnjava nam vlasnik Adamov. Zapitali smo se, kakav je to dobar guščiji život? Adamov nam kaže, život zadovoljnog guska koji pored sebe ima gusku.
Foto: Telegraf
- Rodac ima svoju gusku, toliko je zaljubljen da smo je morali doneti na takmičenje, kao što momak voli devojku, tako i naš gusan ima svoju gusku- osmehuje se ponosni vlasnik šampiona koji je dobio ime Rodac jer gazi kao roda.
A kada je reč o guskama, ovo takmičenje je ustvari posvećeno upravo njima, jer se svi gusani bore kako bi dobli naklonost što većeg broja gusaka.
Živica Terzić iz Udruženja „Belo Pero“ iz Mokrina koje je i organizator 31. „Gusanijade“ kaže da je ovo takmičenje tradicija i da je jedinstveno u svetu:
- Poslednjih godina urađena je preregistracija udruženja sa osnovnim ciljem očuvanja vekovne tradicije, razvoja guščarstva i registracija autohtone rase domaća guska, soj mokrinski.Bitno je napomenuti da gusani imaju prirodan nagon za nadmetanjem i da je takmičenje u njihovoj prirodi - kaže nam Terzić.
Foto: Telegraf
On napominje, da Mokrinčani često vole da kažu da „gusak“ i da mnogi misle da je u pitanju gramatička greška, ali to je Mokrin, i tu se kaže „gusak“ a ne gusan kao u ostatku sveta, baš kao i što umesto „pero“ vole da kažu „pere“.
Izabrani najteži i najstariji gusani: Gusan Acika najstariji gusan u Mokrinu
Pored takmičenja u izboru najhrabrijih gusana, u Mokrinu je izabrana najstarija i najteža guska, kao i gusan. Titula najteže guske pripala je Stesi koja ima 13 kilograma i u vlasništvu je Savica Grujića.Ona je prošlogodišnju pobednicu pobedila za 300 grama. Najstarija guska pod imenom Četkica ima 20 godina i u vlasništvu je Dragana Barbata.
Najveći gusak ima 11 kilograma mišićne mase i nalazi se u dvorištu Stefana i Branislava Đomparina, dok je najstariji gusak u Mokrinu, ujedno i trostruki uzastopni prvak gusanijade Acika, vlasnika Aleksandra Adamova koji će sledeće godine proslaviti punoletstvo. Ovaj put biralo se i najlepše jato vlasnika Dejana Sremčeva.
Istorija „Gusanijade: Guske stigle u Mokrin sa prvim Mokrinčanima
Foto: Telegraf
Istorija ovog takmičenja, kako nam pričaju stariji Mokrinčani počela je između dva svetska rata, dok se selekcija gusaka obavlja već više od dva veka:
- Zna se da su guske stigle u Mokrin sa prvim Mokrinčanima koji su se doselili na ove prostore. Pokretač ove manifestacije dvadesetih godina prošlog veka bio je lekar Bogdan Seđakov. Od tada se uvek znalo ko u Mokrinu ima najboljeg guska i najjače jaje na Vaskršnjim svečanostima - kaže nam Terzić iz Udruženja „Belo pero“.
Zvanična nadmetanja guskova održavaju se od 1986. godine, a od tada je registrovano i Društvo odgajivača gusaka „Belo pero“.Organizatori napominju da svi gusani koji dožive duboku starost, a guščiji život u proseku traje dvadeset godina, ne bivaju zaklani od svojih vlasnika, već naprotiv ti gusani su posebno paženi sve dok prirodno ne uginu.
I dok je guščarstvo nekada imali svoju ekspanziju, pa se na ulicama Mokrina šetalo i preko 2.000 gusana, danas ih je ostalo svega nekoliko stotina u vlasništvu onih ljudi koji se guščarstvom bave pre svega iz hobija i ljubavi.
(Dragana Ivanić)
.jpg)
