Izvor: Vesti-online.com, 24.Jul.2017, 00:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osam vekova srpske krune (17): Nemanjin plan je uspeo

U proleće 1189. godine iz Nemačke je pokrenuta ogromna vojska. Oko 100.000 krstaša valjalo se niz Dunav ka Braničevu. Kad je nemački car Fridrih Barbarosa stigao u moravsku dolinu, mogao je da uoči veliku razliku između ponašanja Srba i Grka.

U Beogradu ga je dočekao vizantijski zapovednik koji je upravljao Braničevom i takođe se predstavio kao prijatelj. Obećao je da će krstaši mirno proći kroz područja pod njegovom upravom i da im ništa neće nedostajati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Ali, čim su nemački vojnici zašli u prvu gustu šumu kroz koju su ih poveli mađarski vodiči, bili su zasuti otrovnim strelama. Napadači su pokušali da im otmu zalihe. Neki su pritom zarobljeni, i priznali su da ih je poslao sam braničevski zapovednik. Fridrih je bio ubeđen da takvo naređenje nije moglo da stigne bez odobrenja Carigrada.

"Čitavim putem, do Nemanjine granice, napadali su grčki najamnici i drugi pljačkaši, ponajviše po zapovesti braničevskog zapovednika, prtljag i pozadinu krstaške vojske", navodi istoričar Vladimir Ćorović. "Nemanja je, međutim, pozdravio cara, kad je 27. jula 1189. stigao u Niš, zajedno sa svojim bratom Stracimirom, najsrdačnije.

Oni donesoše vojsci obilate ponude u vinu, ječmu i mesu". Barbarosi je veliki raški župan priredio svečani doček, "noseći caru mnogo kraljevskih darova", beleže hroničari. Tvrdilo se čak da su se među poklonima od Nemanje našli pripitomljeni jeleni, i morski psi doneseni sa primorja.

Nemanja je izložio caru sve što je radio protiv Vizantije i otkrio mu nameru da osvajanja nastavi uz pomoć nemačke vojske. Ponudio mu je pogodbu. Da bi se oslobodio grčke vlasti, veliki župan je čak bio spreman da prizna Fridrihovu, jer bi se ta vlast iz daleke Nemačke u Srbiji mnogo manje osetila.

Međutim, Fridrih sad nije išao kao neprijatelj Vizantije. Uz to, Nemačka je još od 1188. imala ugovor sa Grcima o nesmetanom prolasku krstaša i obavezi da će ih domaćini uredno snabdevati, što Srbima, izgleda, nije bilo poznato. Zato je Barbarosa u Nišu bio uzdržan prema gospodaru Raške.

Iako predanja kažu da su njih dvojica potpisali nekakav ugovor, u kojem je Nemanja stavio potpis, a Barbarosa samo znak krsta, jer, eto, on nije bio pismen, nikakvog čvrstog obećanja tu nije bilo. Razgovor je bio završen. Izgledalo je da Nemanjini diplomatski napori nisu uspeli. Krstaši su produžili ka Sofiji.

Stefan Nemanja se sa Fridrihom Barbarosom susreo kod svoje zadužbine, crkve Svetog Pantelejmona. Tada je, prema običajima vremena koji su vladali prilikom sklapanja vladarskih ugovora, sklopljen i "kraljevski brak" Toljena, Nemanjinog bratanca, sa ćerkom nemačkog velmože i posrednika Bertolda Andeksa.

Veliki župan Raške je u vreme susreta sa nemačkim carem već prešao sedamdesetu godinu, ali nije malaksavao u nastojanju da što bolje iskoristi varljive političke okolnosti. On je ispratio krstaše sve do Trajanovih vrata, planinskog prelaza koji je označavao ulazak u Vizantiju.

Odatle je nastavio osvajanja, a caru Fridrihu je poslao svoje izaslanike u Andrijanopolj. Pregovore je u carevo ime vodio s Nemanjom njegov novi prijatelj Berhtold Andeks. Ovom prilikom Rašani su osvojili čitav niz gradova: Pernik, Zemen, Velbužd, Žitomisk i samo Skoplje.

Grci su već bili obavešteni o svemu. Zbog ranijih razmirica sa Nemcima u Italiji, ali pre svega iz straha da bi krstaši u Carigradu videli lakši i bogatiji plen nego u celoj Svetoj zemlji, oni su na Nemce poslali vojsku. Te trupe su, navodno, bile upućene protiv Nemanje, a u stvari da zaustave prolazak Barbarosinih krstaša.

Napadali su ih u klancima, uništavali manje, isturenije jedinice i na svaki način sprečavali Nemce da se snabdevaju hranom. Tako se do Trakije, današnje Bugarske, neutralni stav Fridriha Barbarose prema Vizantiji razvio u pravo neprijateljstvo. Ljutit, on je već počeo da razmatra napad na Carigrad.

I tek tu, u Trakiji, ispostavilo se da je Nemanjin plan uspeo. Nemački car je odlučio da ipak prihvati vojnu pomoć Srba i Bugara, koji su se takođe stavili na raspolaganje. Nemanja je nudio 20.000 ljudi, a Bugari dva puta toliko.

U Adrijanopolju je ipak, februara 1190. sklopljen mir između Carigarada i krstaša. Fridrih se vratio na prvobitni cilj svog pohoda, a to je bio sultan Saladin, a ne vizantijski car Isak Drugi Anđel. Čim se oslobodio te opasnosti, Isak je odlučio da svu snagu okrene na Srbe i Bugare.

Nastavak na Vesti-online.com...