Izvor: Vesti-online.com, 27.Avg.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ološ

Čak ni od čoveka ekstremno plitke materice, i ne baš mnogo dublje pameti, nije se moglo očekivati da razjareno zavrišti zbog jedne jedine, takoreći benigne izjave, na njegov užas date direktno u kameru Javnog servisa, koji ga (boga pitaj zašto, pa zar mu se malo uvlače) sve češće izbacuje iz takta.

Ej, pa još zakazuje vanrednu konferenciju za štampu, koja je više ličila na scenu iz "Leta iznad kukavičjeg gnezda", nego na obraćanje državnika. Takav nekontrolisani >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << izliv besa, a imao je vremena od tog "kobnog" TV momenta da malo dođe sebi, nije viđen, kako on to voli da kaže, u novijoj srpskoj istoriji.

Majko moja, kako li su se osećali oni nesrećni novinari, osuđeni da prate njegove aktivnosti, tačnije zastrašujuće performanse? Šta li im je prolazilo kroz glavu dok je kroz penu bijelu i krvavu prozivao njihovog grešnog kolegu sa RTS-a, koji se usudio da Andriju Prlainovića upita: Šta mislite o odnosu države prema vrhunskom sportu?

Neće se taj siromah, bojati se, nadržati mikrofona u dogledno vreme, a dečko je samo radio svoj posao, onako kako ga je neko pošten učio. Ali, taj što ga je učio očigledno nije sanjao da i od gorih ima gorih, da će sudbine ljudi određivati jedna teška reč Svemoćnog, kao nikad u novijoj srpskoj istoriji.

Strašni i Svemoćni, međutim, nije imao petlje (ili ga je neko malo dublje pameti odvratio) da se obruši na zlatnog vaterpolistu, iz čijih usta je izašla tvrdnja da država nema ni Z od zasluga za najveći svetski uspeh svih vremena. Kriv je, naravno, onaj koji se usudio da pita, dockan su posle montažeri sekli Andriju iz repriziranog priloga.

Reč je poletela, a reč nekad seče kao mač i kotrlja se kao grudva koja naraste u lavinu. Vođa je ponovo samom sebi zabio gol, bila je to briljantna šrauba sopstvenom golmanu.

Samo da je malo obuzdao jezik, da je sačekao svečani doček pred Skupštinom, sve bi prekrili ruzmarin, snegovi, šaš i narodne lovorike. Ali, on je čovek od koga ne treba očekivati logiku, radikalsko-opoziciona skupštinska prošlost ga neizdrživo tera na repliku, pogotovo kada je s druge strane sve ološ do ološa.

Kad ima takav poriv, onda više ne zna da li je Zlatousti, ili Blatousti, ali je najgore što postaje prvi državnik u novijoj srpskoj istoriji koji uspe da ogadi svo zlato iskovano tuđim znojem, a bez da je prstom mrdnuo. Škrguće zubima, gura se na pobedničko postolje gde mu mesto nije, krije se iza sportskih heroja ne bi li se konačno obračunao sa svim ološem koji ne misli kao on i koji mu se smeje u lice dok on besni i od sebe pravi cirkuzanta.

Prokletstvo i navike sa te famozne šipke sa Severa, gde se isključi mozak, sudija je kako god okreneš peder, a protivnici su stoka i džulovi, gde se poziva na lomljenje nogu mrskog suparnika i važna je samo pobeda, po svaku cenu.

Znao sam momka koji nije propuštao nijednu Zvezdinu utakmicu, ali je sutradan pitao koji je rezultat, jer se pre meča odvaljivao od vinjaka i u tom blaženom stanju provodio tih devedeset minuta na tribinama.

Nekad je bolje biti pijan, bar možeš da se pravdaš da nisi znao šta radiš i govoriš.

Nastavak na Vesti-online.com...