Izvor: Danas, 03.Jun.2015, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od bezličnog zida veseli kamičak
Od glomazne, jednolične i 156 kilometara duge građevine koja je delila istok i zapad i omogućavala tinjanje Hladnog rata danas su ostali samo fragmenti. Naknadno obojeni, pretvoreni u grafite i mala umetnička dela, raštrkani po celom gradu, ne odaju na prvi pogled svoju nekadašnju svrhu, niti ulivaju strah posetiocima. To je bukvalno samo običan zid. Njegove parčiće sa sertifikatom autentičnosti moguće je i za nekoliko evra pazariti u bilo kojoj suvenirnici.
Nemci su >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tu pametno odigrali: za Berlince je uklonjen bilo kakav trag na nemilu prošlost, a turistima, ako ih zanima, evo muzeja za samo 12 evra, a tu se već može zamisliti kako je Berlinski zid izgledao pre nekih 25 godina. Za nekog ko je navikao da termine Berlinski zid i Gvozdena zavesa zamišlja više kao neke metaforičke kategorije, to je bilo suočavanje sa novom, drugačijom i konkretnom perspektivom.
Pre svega, gle čuda, Berlinski zid su u stvari sačinjavala dva zida. Između njih je bila ničija zemlja široka između 27 i 92 metra kojom su patrolirali vojnici i tenkovi Istočne Nemačke. Taj prostor je poznat kao "staza smrti", jer je naredba bila da se puca na svakog civila koji se tu zatekne. Na ničijoj zemlji su 183 stražarske kule, 31 komandna kula, 484 psa, 68 km bodljikave žice. I tako 43 km kroz Berlin, pa još 112 km kroz okolinu, kroz šume, reke, jezera i naseljene oblasti.
Između ta dva sveta - šta drugo nego granični prelazi. Najpoznatiji od svih "Čekpoint Čarli", gde su govore držali Kenedi i Hruščov, svako sa svoje strane zida, dok je svet strepeo da li će doći do nuklearne katastrofe. Tu i danas stoje dva američka vojnika ili, bolje rečeno, dva čoveka u uniformi američkih vojnika, sa kojima se za evro turisti fotografišu. Ni traga onoj hladnoratovskoj dramatici. Zato izgleda potpuno nemoguće, dok se oko vas roje turisti, jedni sa kesama, drugi sa fotoaparatima i selfi stikovima, čak i samo u glavi rekonstruisati scene u kojim američki i ruski tenkovi stoje upereni jedni ka drugima kao 1961.
Od cele Istočne Nemačke u Berlinu je, osim navodne istočnoevropske kobasice, ostao jedan mali muzej svakodnevnog života u NDR, smešten uz reku Špri, u prostoru nalik na podrum, sa nešto nižom tavanicom, očigledno premali za broj posetilaca. Tu se stoji u redu za slikanje sa trabantom i da se vidi Sparvaserov pobednički gol protiv Zapadne Nemačke 1974. I to sve je za Nemce, više nego očigledno, daleka istorija.
O dobu Hladnog rata se ovde priča bez bespotrebne patetike i preteških priča. Brojke su tu. Za 28 godina Zida 136 ubijenih, 574 dezertera, 5.075 uspešna bega. Dovoljno da nikome ne nedostaje. Da ga nema, ne bi ga trebalo ni izmišljati.
.jpg)
