Očajnička situacija zahteva očajničke mere  

Ponašanje Bulatovića jeste svakako iracionalno, ali kao što već rekosmo – očajnička situacija zahteva očajničke mere. Vlada Srbije očigledno još nije u dovoljno očajničkoj situaciji jer svoje prste, odnosno broj ministarstava, nisu počeli seći

Piše: Dejan Kožul Očajničke situacije zahtevaju očajničke mere. Tako bi se ukratko mogao opisati čin predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << Udruženja tekstilnih radnika Zorana Bulatovića, koji je zbog nebrige države prema radnicima koji protestuju glađu sebi odsekao prst.

Najavio je Bulatović da će on i štrajkači iz tekstilnog kombinata Raška svaki dan do rešenja problema odsecati po jedan deo tela. Gradske vlasti u Novom Pazaru su se uzbudile, ali prst krivice se upire ka Beogradu, konkretno prema Mlađanu Dinkiću, njegovom ministarstvu, kao i pratećim satelitima poput Agencije za privatizaciju.

Šta zapravo taj Bulatović i štrakači žele? Ko ih plaća da podrivaju sistem u ovako teškom vremenu? Niko, u tome i jeste problem. Štrajkači zahtevaju isplatu zarada za period od 1993. godine do prestanka radnog odnosa, po osnovu sporazuma o socijalnom programu, a od ministarstava finansija i ekonomije tražili su da hitno završe započetu konverziju dugova holding kompanije Raška. Takođe, oni traže i povezivanje i dokup radnog staža za radnike kojima nedostaje do pet godina za prevremeni odlazak u penziju. Zahtevi su upućeni premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću i ministrima finansija i pravde.

Tekstilni kombinat je 1998. godine preregistrovan i postao je holding kompanija sa većinskim društvenim kapitalom. Radnici tvrde da je istog dana održana osnivačka skupština akcionara na kojoj su bez njihovog znanja otuđene akcije u vrednosti od milion dolara.

Zaposleni su zakinuti za primanja 65 odsto prosečne zarade i pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru pokrenute su tužbe. Sudskom zaplenom i prodajom jednog dela imovine, neki radnici uspeli su da naplate manji deo svojih potraživanja.

„Dok nam država ne ispuni zahteve, seći ćemo jedan po jedan prst i tako se hraniti, jer drugog izlaza nemamo. Nisam hteo da dozvolim da prste danas seku samohrane majke i žene, kao ni radnici iz Sjenice i Tutina, ja sam to uradio, smatrajući sebe u ovom trenutku najzdravijom osobom”, rekao je Bulatović, koji je na nagovor gradonačelnika Novog Pazara Mirsada Đerleka napustio štrajkače na određeno vreme kako bi mu ranu bila zašivena.

Radikalizaciju protesta čini se retko ko je očekivao jer su isti radnici već u nekoliko navrata štrajkali glađu, a sve je rešavano dogovorom koji nikada nije ispoštovan, a u tome se ogleda i odnos vlasti u Beogradu prema provinciji.

Do sada su štrajkovi rešavani jednostavno. Malo pobune na ulicama, uručenje zahteva, klimanje glavom i obećanje da će sve biti rešeno. Istina, nije im bio ni problem dogovarati sa korumpiranim vođama i privatnim sindikatima, čije osnivanje na neki način i podstiču jer time slabe postojeće.

Slučaj u Novom Pazaru imao je svoj uvod u Kragujevcu pre svega nedelju dana. Šestoro manjinskih akcionara konfekcije 22. decembar provelo je više pet sati na krovu Upravne zgrade tog preduzeća preteći da će skočiti. Oni su prekinuli protest na krovu i bezbedno sišli na zemlju tek kada im je direktor preduzeća 22. decembar Miroljub Krstić obećao da će biti nastavljeni pregovori sa većinskim vlasnikom o podeli imovine preduzeća i kada se policija povukla iz fabričkog kruga.

Sigurno je da će i novopazarska priča dobiti svoj nastavak, samo je pitanje maštovitosti godinama zapostavljanih radnika. Ponašanje Bulatovića jeste svakako iracionalno, ali kao što već rekosmo – očajnička situacija zahteva očajničke mere. Vlada Srbije očigledno još nije u dovoljno očajničkoj situaciji jer svoje prste, odnosno broj ministarstava, nisu počeli seći, kako bi spasili pokoji prst ili, ne daj bože, život. Oni po običaju čekaju poslednji tren za slične odluke, a ne bi trebalo čuditi da se, zaljubljeni u svoje organe, kakvi već jesu, umesto sakaćenja odluče za samospaljivanje.

Novopazarcima je požar nametnut, a vatrogasci ne znaju kako da ga ugase. Uostalom, i da znaju, njihove prcaljke ne mogu da dobace dalje od Bubanj potoka.

0 0

Dodajte komentar