Izvor: Radio 021, 27.Maj.2015, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosađanin ne može da povrati imovinu u Hrvatskoj
Novosađanin Ilija Lakobrija ne može ni preko Evropskog suda za ljudska prava da povrati svoju imovinu u Hrvatskoj, a tvrdi da ga u tome koči činjenica da je Srbin.
Predsednik Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu Din Špilman dobija gomilu pismenih obraćanja nezadovoljnih srpskih građana i preduzeća, čija je imovina ostala u Hrvatskoj. Njima hrvatski referenti u sekretarijatu Suda, bez obrazloženja, odbijaju predstavke, pa tako Evropski sud "aminuje" hrvatske odluke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da konfiskuju srpsku imovinu.
Jedan od onih koji se obratio sudiji Špilmanu je i Lakobrija. Kako kaže, do sada ga ni predsednik Evropskog suda, niti bilo ko iz sudske administracije nije udostojio odgovora. Više puta se obraćao i Elici Grdelić iz sekretarijata Suda sa molbom da mu napiše razlog odbijanja, ali je ostao bez rezultata. "Moj jedini problem je što sam Srbin, koji već 15 godina pokušava da vrati svoju imovinu u Hrvatskoj. Uredno sam vodio sporove pred institucijama Hrvatske, iako sam unapred znao da ću ih izgubiti", kaže Lakobrija.
On je 1987. kupio, u mestu Pirovac, legalan plac, na njega platio porez i dobio građevinsku dozvolu. Izgradio je kuću i u njoj sa porodicom živeo dve godine, do rata.
"Kao Srbin, nisam uspeo da uknjižim kuću, niti da dobijem upotrebnu dozvolu. Početkom 1992. državljani Hrvatske, uz saglasnost države, prisvojili su sve kuće čiji su vlasnici Srbi, pa i moj plac i građevinski objekat", kaže Lakobrija.
Procene su da potraživanja srpskih građana koji su u Hrvatskoj živeli i imali vikendice dostižu 30 milijardi evra. Izbegli Srbi traže 600.000 hektara zemlje, 14 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, oko 980.000 grla krupne stoke i 100.000 poljoprivrednih mašina.
Ulaganja Srba u samodoprinose i deonice procenjena su na pet milijardi evra. Lica koja su uzurpirala njegovu imovinu 1997. godine, uz pomoć advokata, države i opštinskog suda u Šibeniku, dobijaju pravosnažnu presudu "zbog izostanka tužene strane", kojom se njima priznaje pravo vlasništva nad imovinom.
"S obzirom na to da je stvarni vlasnik, lice od koga sam ja kupio parcelu, umro, oni tuže 'nevlasnika', neko sasvim treće lice koje nema nikakve veze sa parcelom. Pošto se to lice ne pojavljuje na sudu, sud na prvom ročištu donosi presudu, ne upuštajući se u proveru identiteta parničnih strana i valjanost tužbenog zahteva", konstatuje Lakobrija.
Ni Evropski sud za ljudska prava nije se upustio u suštinu njegove predstavke, ni u činjenicu da mu je imovina oteta, već ju je hrvatski referent prosto odbio iz proceduralnih razloga, bez objašnjenja i prava na žalbu.
.jpg)
