Izvor: Blic, 26.Feb.2017, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici predviđaju CRNU BUDUĆNOST okeanima: Ovaj je najugroženiji
Faunu, koja živi duboko u okeanima, izgleda čeka dosta crna budućnost, navodi novo istraživanje naučnika. Studija je pokazala da bi do 2100. godine izvori hrane, za životinje koje žive bliže dnu okeana, mogli da padnu i do 55 posto, piše Gardijan.
Temperaturne promene, kao i nivo Ph i kiseonika, takođe će negativno uticati na ekosistem, a situaciju pogoršavaju naftne bušotine, kao i odlaganje otpada i ribolov.
- Moramo da se osvestimo i da shvatimo da, iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << možda nećemo moći da vidimo, imaćemo veliki uticaj na najveće prirodno okruženje na planeti, a to je stvarno zabrinjavajuće - rekao je Endru Svitmen, jedan od autora studije.
Istraživanje je objavljeno u naučnoj publikaciji "Elementa", a na njemu je radila grupa naučnika sa dvadeset različitih instituta.
- Želeli smo da sagledamo kako bi kombinacija negativnih uticaja, poput globalnog zagrevanja, smanjenja izvora hrane i acidifikacija zajedno uticale na okean - rekao je Svitmen.
Rezultati koje su dobili nisu optimistični. Do 2100. uslovi u okeanu prema predviđanjima iz studije, dramatično će se promeniti. Temperature u dubljim delovima okeana mogle bi da porastu za nekoliko stepeni, a na samom dnu skoor za jedan Celzijusov stepen. Topliji okeani trebalo bi da imaju nižu koncentraciju kiseonika, a čak i male promene mogle bi da imaju posledice za ekosistem.
Zbog viših nivoa ugljenik dioksida mora bi mogla da postanu kiselija, što će loše uticati na školjke i korale. Očekuje se da će do 2100. koncentracija organskih stvari takođe će da padne, što je veoma alarmantno, s obzirom na to da u velikim dubinama hrane ni sada nema previše. Autori istraživanja kažu da bi najgora situacija mogla da bude u Indijskom okeanu.
- Jedini način na koji ekosistem može da reaguje kod takvih promena je da deo životinja odumre. Životinje koje žive u dubljim delovima okeana relativno su izolovane od klimatskih promena. Većina se prilagodila životu u uslovima gde se kiseonik ne menja stotinama godina, a temperature i do hiljadu - rekao je Svitman i dodaje da s obzirom na velike promene koje se očekuju d kraja ovog veka, nije baš verovatno da će uspeti da se prilagoe.
Prema onome što se sada zna, promene se događaju brže nego u ijednoj tački u geološkoj istoriji, a ljudski uticaji, kažu autori studije, stvari mogu još samo da pogoršaju. Ali, iako studija pruža dosta jasna predviđanja o uticaju klimatskih promena na temperaturu i kiselost mora kao i druge faktore, konkretni podaci još nisu do kraja poznati.
- Mora se naglasiti da su stvarni podaci o promenama u dubokom okeanu i dalje retki. Sve je još u granicama špekulacije - rekao je Adrijan Glover stručnjak koji nije učestvovao u istraživanju.
.jpg)
