Izvor: S media, 11.Apr.2013, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše pravo da znamo sve: Pretplatu plaćamo za herc-novele u pauzama repriza
Namet zvani RTV pretplata dodatno iritira ljude zbog sadržaja koji Javni servis svom narodu (ne) nudi. Zašto je kvalitet programa, pre svega RTS-a, srozan na najniže moguće grane?
Hajka na „životni projekat jednog čoveka“
Kako za S media portal kaže Slaviša Lekić, novinar i urednik magazina „Status“, glavni krivac za drastičan pad kvaliteta programa državne televizije je „glava“ ove kuće.
- Više je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << razloga za sunovrat programa RTS-a od kad je Milanović ’iscipeliran’ odande. No, osnovni razlog, po mom skromnom mišljenju, za drastičan pad kvaliteta programa jeste Aleksandar Tijanić – kaže Lekić.
On kaže da je „vrstan profesionalac, kreator odličnog programa nekoliko televizija, rešio da sebi za života podigne spomenik tako što će za armaturu da iskoristi RTS“.
- Umesto da se bavi programom svoje televizije, Tijanić se bavio stajlingom i šupljinama konkurentskih diva. I kad mu je propao pokušaj da njih u(ne)redi po meri sopstvenog (ne)ukusa, udario je u talambase da su se svi urotili protiv njega i RTS-a – slikovito objašnjava Lekić.
Tako je direktoru RTS-a, prema rečima Lekića, sve postalo „antierteesovski“ - i kada ljudi nemaju za pretplatu, i predlog regionalizacije Javnog servisa, i što komercijalne televizije napadaju šemu RTS-a, i što drugi imaju „Dnevnik“, prave jutarnje programe...“.
„Svetioniku kulture“ nedostaju ideje
Bez obzira da li, ni krivi, ni dužni, učestvujemo u životnom projektu jednog čoveka, ili je i za ovaj medijski sunovrat kriva, a ko drugi no – svetska kriza, Javni servis nudi nam siromaštvo. Neki tvrde, za siromaštvo je krivo i nadležno Ministarstvo.
- Posle dve najgore dekade za srpsku kulturu, potrebno je da Ministarstvo kulture dobije ulogu ministarstva za aktuelnu devulgarizaciju društva, naročito u sprezi sa RTS-om koji bi trebalo da bude svetionik kulture i obrazovanja – kaže za S media portal reditelj Vladimir Paskaljević i dodaje da su „umesto toga, kultura i obrazovanje marginalizovani“.
Kulturolog i analitičar medija Maja Vukadinović ističe nedostatak novca kao veliki, ali ne i jedini, uzrok pada kvaliteta programa:
- Nedostaje nova kreativna energija, novi mladi ljudi koji bi stvarali niskobudžetni program koji bi se zasnivao na dobrim idejama. Ipak, pad kvaliteta programa ne odnosi se na čitav Javni servis; pozitivan primer je RTS Digital.
RTS kupuje program, a zaposleni statiraju!
Ako je suditi po realnom stanju u RTS-u, besparica je ovog medijskog giganta zahvatila selektivno.
- Nema sumnje da je ekonomska kriza najžešće dokačila velike sisteme, što RTS svakako jeste. Međutim, Tijanić neprestano kuka kako ’jedva drže glavu iznad vode’, a plate čelnih ljudi su daleko veće od plata istih kadrova na komercijalnim televizijama – tvrdi Slaviša Lekić.
Uprava RTS-a je u više navrata objavljivala kako „RTS mora da posluje tako kako posluje, jer ima oko 3.500 viška zaposlenih koje je teško nahraniti“. Čak i TV pretplatom.
- A onda se dešava paradoks: pored tih nekoliko hiljada ljudi koje mi izdržavamo, od kojih veliki broj (pogotovo urednika) dođe na posao u 11, a ode kući u pola jedan, RTS plaća uvek iste eksterne privatne firme da prave program! Umesto da ovi, koji su već zaposleni, rade nešto, makar da pridržavaju kablove – kaže Vladimir Paskaljević.
Ko se kome udvara?
Reditelj i saradnik RTS-a Miodrag Miki Andrić nedavno je u intervjuu za „Vesti online“ izjavio da RTS postaje „političko-informativna televizija koja se udvara režimu“.
- Ekonomska kriza koja je dovela do smanjenja budžeta sigurno je uticala da se mešanje političara u rad urednika i novinara poveća – smatra Maja Vukadinović i dodaje da je „nesporan politički uticaj na RTS, ali da bi bilo preterano reći da Javni servis postaje televizija koja se direktno udvara aktuelnom režimu“.
Ako se preispita program Javnog servisa, od Dnevnika do reklama, jasno je da je sve – politika.
- Umesto velikana srpske književnosti, ekranizuju herc-novele, puštaju stare serije, komercijalne filmove i jeftine rijaliti formate koje proizvode privatne firme. Kroz istoriju znamo da svakoj lošoj vlasti odgovara zabava za neprosvećene umesto kulture, jer im pametan narod ne treba – smatra Paskaljević.
Čini se da je odgovor publike Javnom servisu najbolnija kritika. Program se često bojkotuje, pretplata ne plaća, „pljuju“ reprize...
Dosta nam je „Boljeg života!“
- Najlošije su reprize već sto puta viđenih TV serija, poput ’Boljeg života’. Reprize iritiraju i utiču da publika odmah promeni kanal – tvrdi kulturolog Vukadinović i upozorava da na Javnom servisu gotovo da nema specijalizovanog i obrazovnog programa za decu i mlade.
Iako se svi slažu šta Javnom servisu nedostaje, ostaje pitanje zašto taj skroman budžet ne bude usmeren na kupovinu takvog programa, a ne na proizvodnju jeftinih „limunada“.
I nije to jedino pitanje koje se postavlja državnoj radio-televiziji.
- S’ obzirom na moje pravo da znam sve, zanima me po kom kriterijumu su primljeni 3.500 zaposlenih na RTS-u – pita se Paskaljević uz opasku da toliku „količinu“ programa realno proizvodi 100 do 150 zaposlenih, sa sve marketingom.
„Državni posao“ - dobar primer
Poslednjih meseci primetan je pomak na bolje programa vojvođanskog ogranka Javnog servisa.
- Iako, poput RTS-a, bije tešku bitku sa finansijama, RTV ja za samo godinu dana, bez velike promene u strukturi ljudi, jer ne može otpuštati, uspela da napravi bum: od informativnog, preko dokumentarnog, sve do kulturnog programa – primećuje Slaviša Lekić.
Kao dobar primer programa, Lekić izdvaja humoresku “Državni posao” – “jedinu ovdašnju emisiju koja se danima prepričava, ako izuzmemo ’Farmu’ i slične programe”.
Sudeći po programu RTV-a, možda upravo tamo treba tražiti formulu kako se bez megalomanskih ulaganja može napraviti veliki pomak u programu.
- Kad gledam RTV, stičem utisak da je to televizija koja se bavi svakodnevnicom i aktuelnostima iz Vojvodine i postoji određen prostor za kulturu. Kad gledam RTS 1, imam utisak da se bavi ulepšavanjem stvarnosti ili makar izbegavanjem činjenica, tabu-tema, održavanjem tzv. nacionalnih vrednosti – smatra Vladimir Paskaljević.
Jedno je sigurno: Javni servis nas svakodnevno uverava da je sistem vrednosti koji promoviše – relativna stvar.
Pa čak i naše pravo da znamo sve!
Tamara Vlaškalin
Foto:PrintScreen YouTube
.jpg)
