Izvor: Večernje novosti, 21.Jan.2017, 00:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na probi u "Eurotransplantu"?

Srbija 25. januara pred bordom predstavlja svoje kapacitete za transplantaciju. Najveći problem je što bi naš prijem Evropi doneo nove pacijente, ali ne i organe SRBIJA će pred bordom "Eurotransplanta", u sredu, 25. januara u Albahu u Austriji, predstaviti svoje kapacitete za presađivanje organa, i ako dobijemo "prelaznu" ocenu, do kraja meseca bismo mogli da potpišemo probni ugovor na godinu dana sa organizacijom koja pruža usluge centrima za transplantaciju, laboratorijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i donorskim bolnicama u osam zemalja, sa više od 135 miliona ljudi, saznaju "Novosti". To bi mnogo značilo za program transplantacije u Srbiji, jer je naša zemlja po presađivanju organa sa donora u stanju moždane smrti, na začelju Evrope. Prošle godine saglasnost da se uzmu organi njihovih najbližih dalo je ukupno 14 porodica, a od početka ove godine dve. - U 2016. presađena su 22 bubrega, osam jetri i šest srca - kaže direktor Uprave za biomedicinu dr Nenad Milojičić za "Novosti". U KCS, na Očnoj klinici, organe donora - rožnjače, dobila je prošle godine jedna beba. Ova godina je za transplantacioni program dobro počela: u vreme praznika pojavila su se dva donora: presađena su četiri bubrega i dve jetre. Bubrege donora dobilo je dvoje devetnaestogodišnjaka u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj: Slavko Živanov iz Dolova, koji je više od godinu i po tri puta nedeljno, po četiri sata provodio na dijalizi, i Marija Zarić iz Požarevca, koja je već imala tumor bubrega. Jetre su presađene odraslim pacijentima.Na čekanju za bubreg donora trenutno je još sedam mališana, i oko 700 odraslih, dok je na spiskovima za transplantaciju srca više od 30, a za jetru više od 60 pacijenata. Najduži je spisak za transplantaciju rožnjače, pa ukupan broj onih koji čekaju na organe dostiže gotovo 2.000. Članstvom u "Eurotransplantu" povećale bi se šanse da više obolelih dobije organe donora.PORODICI OSTAJE POSLEDNjA REČ NOVI Zakon o transplantaciji organa i tkiva, koji je u pripremi, mogao bi da popravi lošu statistiku, jer predviđa prelazak sa izričite na pretpostavljenu saglasnost. To znači da bi svi koji se izričito ne izraze protiv, bili potencijalni donori u slučaju moždane smrti. I dalje bi, ipak, konačnu odluku donosile porodice, pa je zato, kako ukazuju iz timova za transplantaciju, možda još značajnije podizanje sveti o doniranju organa. - Mnogo bi značilo za nas kada bismo pristupili "Eurotransplantu" - kaže Zlatibor Lončar, ministar zdravlja. - Imali bismo sigurnost za naše pacijente koji hitno moraju na transplantaciju, koji u kratkom roku moraju da dobiju organ. Tu postoji solidarnost i prvi organ koji se pojavi u "Eurotransplantu" bio bi upućen za našeg pacijenta. Pre šest godina Srbija je bila na korak da postane pridruženi član "Eurotransplanta", ali to se nije dogodilo, pa je lane obnovljen zahtev za članstvo, a ministar Lončar je o detaljima saradnje razgovarao sa predsednikom borda ove organizacije, profesorom dr Brunom Majserom. Prvi na potezu je "Eurotransplant" i sve zavisi da li će biti zadovoljni našim kapacitetima za ovaj program. Ako nas prime u probno članstvo, za godinu dana moraćemo da ispunimo uslove koje oni postavljaju. Profesor Majser nije krio da je trenutno naš najveći problem nedovoljan broj donorskih organa, pa bi prijem Srbije u "Eurotransplant" značio priliv novih pacijenata, ali ne i organa. To bi, prema onome što se zasad zna, moglo da bude razlog da, ako nas prime u evropsku donorsku mrežu, u prvo vreme možemo da računamo samo na donorske organe iz Evrope samo za posebne grupe pacijenata, koji ne mogu da dobiju organ u našoj zemlji, i decu. U Ministarstvu zdravlja i timovima za transplantaciju ne prejudiciraju odluku "Eurotransplanta", ali se nadaju da će biti pozitivna.

Nastavak na Večernje novosti...