Na pravom sam putu  

Kada sam stigao u Zvezdu, očekivanja su bila velika. Na početku je to delovalo smešno, bilo je sumnji u ceo tim, u mene. Miko nije imao veru u sebe, iskreno nisam ni ja verovao. Sećam se prve utakmice sa Rudarom.

Došao sam iz Treće lige, nisam imao pauzu ni sedam dana, igrao pred 100 ljudi, a sada me na tribinama dočekalo 20.000 navijača. Noge su mi se odsekle.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Zbog toga smo najverovatnije i podbacili u Gruziji. Dan pred revanš sa Dinamom bio sam sa trenerom na konferenciji. Puna sala novinara, 20 kamera. Kada sam izašao na teren, postigao sam prvenac, ali u svoju mrežu. Osećao sam se grozno i hteo da propadnem u zemlju. Ali posle sam na centru sebi rekao: „Dejane, što bi padao, imaš još 90 minuta, izdrži, pa posle kukaj". I na kraju smo slavili. Već tada smo pokazali da Zvezda ide pravim putem. Zadovoljan sam svojom igrom, iako znam da može i mora mnogo bolje. I privatno mi se život promenio. Ranije izađem na ulicu i ništa. Sada je Zvezda učinila da sam poznat, da me ljudi zaustavljaju na ulici, žele da se slikaju, traže autograme.

0 0

Dodajte komentar