Izvor: Kurir, 03.Mar.2015, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIŠTA OD EKSTRAKAMATA: Banke umanjuju devizne rate!
Novac koji su banke prisvojile od klijenata kroz neosnovano podizanje kamatnih stopa neće biti isplaćen dužnicima na ruke, već će im za toliko biti smanjena glavnica duga, a ostatak rata prilagođen novom planu otplate
BEOGRAD - Građani koji su devizno zaduženi, a banke im nisu godinama umanjivale kamate u skladu sa kretanjima na svetskom tržištu kapitala, mogu da očekuju povraćaj novca.
Centralna banka je, prošlonedeljnom odlukom, prvi put zapretila bankarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da će biti kažnjeni ukoliko ne nadomeste štetu koju su klijentima napravili neosnovanom zaradom na kamatnim stopama na zajmove vezane za strane valute, odnosno evre i "švajcarce", pišu Novosti.
Na udaru NBS naći će se ne samo one banke koje su ovako zarađivale na klijentima posle 5. decembra 2011. godine, od kada se primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, već i pre tog datuma. Jer, odluka NBS se odnosi na svaki devizni kredit.
Novac koji su banke prisvojile od klijenata kroz neosnovano podizanje kamatnih stopa neće biti isplaćen dužnicima "na ruke", već će im za toliko biti smanjena glavnica duga, a ostatak rata prilagođen novom planu otplate.
Nikakav poseban zahtev klijenti ne moraju da podnose banci, jer je to isključivo njena obaveza. Banke koje to ne urade, moraće ovakve zajmove da klasifikuju kao teško naplative, što bankarima znatno povećava troškove.
Svaka bankarska kamata na kredit u stranoj valuti sastoji se iz dva dela: čiste zarade banke i evropske kamatne stope na konkretnu valutu. To su euribor za evre i libor za švajcarski franak. Kako su obe ove stope, sa nastankom svetske ekonomske krize, počele znatno da padaju, i ovdašnje banke su imale obavezu da snize kamate, a time i spuste visinu rate. Koliko su na ovome profitirale određene banke pokazuje primer jednog zajma banke koja je poštovala propise i spuštala deviznu vrednost rate kako su strane kamate padale.
- Našem klijentu je odobren kredit u iznosu od 71.220 evra u maju 2007, sa kamatom u visini šestomesečnog euribora plus 2,81 odsto - objašnjava za Dejan Vučinić, izvršni direktor Sosijete ženeral banke. - Prva rata, u junu mesecu, iznosila je 498,60 evra, a vrednost šestomesečnog euribora za taj mesec 4,255 odsto. U narednih 12 meseci, šestomesečni euribor je dostigao vrednost 4,925 odsto, bančina margina se nije menjala, te je klijentu rata porasla na 540,61 evro.
Od 2009. godine, vrednost referentne kamate na evro je konstantno opadala, pa samim tim i rate zajma.
- U februaru ove godine na obračun rata kredita indeksiranih u evrima primenjujemo vrednost šestomesečnog euribora od 0,135 odsto, a kako se margina i dalje nije menjala, rata kredita ovog konkretnog klijenta sada iznosi 352,42 evra, dakle niža je za 146 evra u odnosu na prvu ratu - ističe Vučinić, dodajući da Sosijete nikada nije menjao jednom ugovorene uslove, već je kamatna stopa i pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga uvek bila definisana kao fiksna, a kod promenljive kao zbir fiksne margine i promenljive referentne stope. Visina kamate menjala se samo u delu koji se odnosi na baznu stopu, a margina je uvek ostajala ista.
Razlika u kursu i do 10 dinara
Još jedan propis ide naruku zaduženima u evrima i francima. Po osnovu usvojenih izmena Zakona o zaštiti korisnika, klijentima će biti omogućeno da zajmove otplaćuju po vrsti kursa po kojem im je kredit i odobren i pre decembra 2011. godine. Kome je banka pustila kredit po nižem, kupovnom kursu, mora po takvom kursu od 27. marta i da mu zaračunava rate. A razlika nije zanemarljiva. Kod pojedinih banaka između nižeg (kupovnog) i višeg (prodajnog) kursa razlika je i po pet-šest dinara za jedan evro, odnosno do 10 dinara za jedan franak. Tako bi na svakih 100 evra rate, ovakav klijent ubuduće štedeo po 500, 600 dinara, a na svakih 100 franaka i do hiljadu dinara. Ovom odredbom nije predviđen bilo kakav povraćaj novca klijentima za prethodni period.
(Večernje novosti)
.jpg)
