Izvor: Kurir, 31.Jul.2015, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAUČNICI OTKRILI: Evo zašto se neki ljudi smeju više od drugih
Nova studija ukazuje da DNK određuje kako neko reaguje kada vidi nešto smešno
Smejete li se od srca nekom bezveznom vicu? Ili vam je lice ozbiljno i ne pokazuje emocije kao da igrate poker? Ako se rado smejete, čini se da uzrok leži u genima.
laudia Hase, koautorka studije i psiholog sa Nortvestern Univerziteta Evanston, Illinois, kaže da je oduvek velika zagonetka zašto se neki ljudi smeju više od drugih.
Određenu ulogu u tome ima kultura nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << naroda i ličnost isto tako. Ali, nova studija ukazuje da DNK određuje kako neko reaguje kada vidimo nešto smešno.
Geni su se uvek povezivali sa depresijom i drugim negativnim stanjima ali nova studija kaže da su geni povezani sa time kako ljudi emocionalno doživljavaju i jedno i drugo.
Uloga u psihološkim poremećajima
"Hemijska stvar u mozgu, serotonin određuje raspoloženje, apetit i želju. Neke ćelije mozga i živčane stanice komuniciraju otpuštajući serotonin u procepe između dve ćelije mozga pa serotonin cirkuliše dok protein vreba na staničnoj opni, zvanoj transporter serotonina i tera serotonin nazad u stanicu", kaže prof. psihijatrije dr Kit Jung sa teksaškog A&M naučnog centra, Temple, Teksas.
Pre nekoliko decenija, naučnici su ustanovili da najčešće korišteni antidepresivi blokiraju serotonin transportere. Naučnici su počeli da traže gene koji su povezani s transporterima da vide imaju li ulogu u psihološkim poremećajima.
Ljudi nasleđuju dva para gena, jedan od svakog roditelja. A postoje dve varijante, duga i kratka verzija gena, zvanih alele. Prošle dve decenije studije koje vezuju kratku alelu, dva gena koja određuju istu osobinu, da nosi negativne emocije, od teške depresije do post-traumatskog stresnog poremećaja i zbunjenosti u socijalnim situacijama.
Ali naučnike je zbunjivalo, ako je ta verzija gena štetna zašto je toliko ljudi ima, a nemaju nikakvih psiholoških poremećaja?
Recimo, u trenutnoj studiji 7 od 10 ljudi ima barem jedan par kratke alele.
Koji geni su odgovorni? To je dr Hase i njene kolege podstaklo da se upitaju imaju li geni uticaj u pozitivnim i negativnim emocijama. Naučnici su analizirali video podatke u tri eksperimenta. Jedan u kojem su ljudi gledali crtane filmove, drugi u kojem su gledali apsurdni film i jedan u kojem je bračni par raspravljao o nesuglasicama.
Svim učesnicima uzet je uzorak sline zbog genske analize.
Nakon toga su znaučnici kodirali izraze lica koje su ljudi radili, razlikujući lažni od ljubaznog osmeha i pravi smeh. Stvarni osmeh i smejanje nabora mišiće oko očiju na određeni način.
Najviše su se smejali ljudi sa dva para kratkih alela, oni sa jednom kratkom i jednom dugom bili su negde u sredini, a oni sa dve duge verzije alele najmanje su se smejali.
Nove studije nagoveštavaju da kratka verzija gena čini ljude osetljivijima, na dobro i loše što im se događa u životu. Ljudi sa dve kopije kratke alele imali su veći volumen mozga u regiji koja se zove talamus, koji pokreće emocije. Čini se da je kod ljudi sa kratkom verzijom gena regija mozga odgovorna za emocije veća.
.jpg)
