Milutinović: Od fikusa do kosovskog božura  

Vratimo se neumoljivoj Jeremić logici i konačnom zakucavanju – ako Milutinović nije uspeo da spase „njegovu Srbiju i njegov Beograd” od bombardovanja, odležao je šestogodišnji proces suđenja za ratne zločine, upinjući se da dokaže svoju neupućenost i neodgovornost za obavljanje funkcije predsednika miloševićevske Srbije. Time je – vodi nas dalje, putem pomirenja, nevidljiva >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << ruka Jeremića – zapravo doprineo skidanju odgovornosti Srbije u vezi sa optužbama za zločine na Kosovu

Piše: Snežana Čongradin „Presude Haškog tribunala petorici iz državnog vrha Srbije su presude pojedincima, a ne Srbiji kao državi”, raščlanjuje naživo odluku suda ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, u večernjim satima televizijskog programa.

Milan je zlata vredan, taj neočekivani amnestijator bogtemazo države cele, osvetlitelj obraza naroda i povratilac mu dostojanstva, uprkos tome što je upravo zbog odluke zahvalnog mu naroda morao da preuzme tu nezahvalnu ulogu predsednika Srbije. Oprosti nam!, kaju se građani što su ga glasajući za njega doveli u tako neprijatne i mučne situacije

Baš u tom terminu, pogodilo se, sleće i avion iz Haga, u kojem Milan Milutinović nestrpljivo čeka da se iskrca „u njegovu Srbiju, u njegov Beograd”, na beogradskom mu aerodromu. Uzgred i uzslet, protutnji i sećanje o „njegovoj Srbiji, njegovom Beogradu” kada se, pre deset godina, iskrcavao na isti aerodrom ali iz Rambujea, dodatno otežan pregovorima koje je „vešto” odveo do samog čina bombardovanja. Međutim, ne da se Milan, a prvi koraci slobode raspršavaju svako osećanje neprijatnosti, u koju su ga, birajući ga za predsednika, doveli građani Srbije. Tada je s njim dolazio i zvuk sirene za uzbunu od vazdušne opasnosti, a danas njegova pojava zvuči kao turbo folk alarm upozorenja „proevropskim” udruženim snagama da se među njihovim redovima (niste znali!) nalazi Dačić, na Ivici glavnog srpskog policajca i potpredsednika Vlade, uvek na Ivici (s tegom savetodavnog tereta svesrpskog branitelja Tome File), da minira ceo proces Tragom saradnje s Hagom. U tom trenutku, iz aviona izlazi bivši predsednik Srbije, kojeg su, hvala bogu, građani Srbije birali, pa nam bar Milan neće čamiti u zatvoru kao njegovi drugovi generali, koje je upoznao tek pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.

Vratimo se u studio, gde doček Milutinovića prati premijerno zakucavanje temelja novih zamaha srpske diplomatije. Ministar doživljava zenit dedukcije. U-valjanom procesu zaključivanja, odnosno nastanku novih premise za već nadasve poznate po borbenom šarmu nepokolebljive ofanzive šizofrene spoljne politike na dva odvojena koloseka.

Mlataranje pesnicama u prazno, borilačka veština diplomatskog sredstva za mirno rešavanje sukoba u ljutoj bici odbrane Kosova od stranog agresora, jedan je od dva genijalna izuma stratega srpske spoljne politike, koji se odvija na jednom paru šina zarđale železnice Srbije. A na drugom koloseku, u zavisnosti od toga iz čijeg zanesenjaštva izmaštane, super brze, u duginim bojama, manifestacije Radosti Evrope za science fiction bezbrižnu budućnosti naše dece. Stvarno ne postoji nigde, osim u snovima.

Novi pogon za napredovanje šinobusa za Kosovo, koji će se, prema proceni prvog stratega za održavanje brzine i smera, pokazati kao ključni za katapultiranje Srbije, nalazi se u potencijalu fenomena – Milutinović na slobodi, oslobođen svih optužbi. Naš predsednik.

NaraVučenije, pošto je, dakle, Milutinović zapravo jedini optuženi kojeg su građani Srbije birali, a jedini je dobio oslobađajuću presudu, to jedino može značiti da Srbija nije kriva za zločine generala srpske vojiske i policije na Kosovu, koji su u istom postupku osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Tako nekako kada se prevede na jezik običnih građana.

Jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine ozloglašavam protivprirodnim, bludnim sinom međunarodnog prava, u našem i svim drugim sunčevim sistemima, međ’ našim i ostalim crnim rupama vaseljene.

Posmatra Strateg naživo u programu problem kroz detektor za uočavanje pravnih detalja koji izmiču oku najvrsnijih stručnjaka za međunarodno pravo. Da li će ovakve detalje budućeg uticaja Haške presude petorici generala na mišljenje koje Međunarodni sud pravde treba da iznese za otprilike godinu i po dana uočiti i stučnjaci tog suda?

Na delu je, čini se, pokušaj ministra spoljnih poslova da u narednih godinu i po dana njegovo pozitivno očekivanje o savetodavnom mišljenju MSP-a uredi kao realnost na unutrašnjem planu. NaraVučenije, živećemo moja uverenja, dragi građani, dok još imam vremena za to upriličavanje, a kada taj sud iznese svoj stav i on ne bude na strani diplomatije Srbije, kud koji, mili moji.

Ukoliko se, međutim, sud bude izjasnio u smeru Jeremićevih tvrdnji, ofanziva prelazi u narednu fazu – pretvaranja savetodavnog u imperativno mišljenje, odnosno ofanzivno zalaganje za uvođenje obaveze poštovanja mišljenja MSP-a, postaje cilj od kojeg zavisi sledeća etapa u odbrani Kosova? Cilj je tada malo više zahtevan, ali ako nešto snažno želiš, to će ti se i ostvariti, zna Strateg. Neće biti tada nikakvo čudo da 22 zemlje Evropske unije u osvit našeg ubrzanog, ma brzinom svetlosti, ulaska u njenu zajednicu dočekaju Srbiju odnosno Jeremića sa transparentima Kosovo je Srbija.

Izjave srpskih zvaničnika kojima prejudiciraju ishod razmatranja usklađenosti kosovske nezavisnosti s međunarodnim pravom od strane MSP-a, odaju ponekada utisak da su unajmili Državnu Tajnu da isplati million nekakvoj kompromitujućoj konsultantskoj kući da kosovsku nezavisnost odredi vrednosti srazmernoj pišljivom bobu. Milion za pišljivi bob.

Vratimo se neumoljivoj Jeremić logici i konačnom zakucavanju – ako Milutinović nije uspeo da spase „njegovu Srbiju i njegov Beograd” od bombardovanja, odležao je šestogodišnji proces suđenja za ratne zločine, upinjući se da dokaže svoju neupućenost i neodgovornost za obavljanje funkcije predsednika miloševićevske Srbije. Time je – vodi nas dalje, putem pomirenja, nevidljiva ruka Jeremića – zapravo doprineo skidanju odgovornosti Srbije u vezi sa optužbama za zločine na Kosovu.

Milan je zlata vredan, taj neočekivani amnestijator bogtemazo države cele, osvetlitelj obraza naroda i povratilac mu dostojanstva, uprkos tome što je upravo zbog odluke zahvalnog mu naroda morao da preuzme tu nezahvalnu ulogu predsednika Srbije. Oprosti nam!, kaju se građani što su ga glasajući za njega doveli u tako neprijatne i mučne situacije.

NaraVučenije, nema veze što je Haški sud dokazao da je postojao plan za iseljenje Albanaca i što će njihov zahtev – pravo na samopopredeljenje – u očima sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu biti jači od insistiranja Srbije, jer imamo još godinu i po dana stvarnosti satkane od verovanja naših stratega, a i Milan nam se vratio.

0 0

Dodajte komentar