Izvor: Večernje novosti, 12.Feb.2017, 21:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milovan Vitezović: Srbi opstaju iako bi košava odnela sve druge narode
Milovan Vitezović o ordenu koji nosi ime velikog prosvetitelja, o srži naše vere, umetnosti, hilandaru, politici nekad i sad... DELO Save Nemanjića jeste delo po kome se narod prepoznaje u svojoj državi, u svojoj veri, u svojim uverenjima, u svom jeziku, u svojim zakonima i u svojoj pravdi. I pre njega bili smo Srbi. Od njega znamo da smo Srbi. Savino delo je krštenica srpskog naroda, svedočanstvo o njegovom istorijskom punoletstvu, jemstvo kako se podiže dedovina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tapija na srpsku zemlju, testament kojim se nasleđuje otadžbina i dokaz istorije da je ovaj narod zauvek izborio svoje mesto na karti Evrope i zavet da mu ga niko ne sme i ne može oduzeti. Ovako, za "Novosti", govori književnik Milovan Vitezović, naglašavajući da Orden Svetog Save, koji mu je nedavno uručen, za njega predstavlja krunu književnog rada. - Veličina dela Save Nemanjića obavezuje nas da ga zovemo Sveti Sava. Trajnost dela navela je svet da ga i on zove Sveti Sava Srpski. U ukupnom sazvežđu hrišćanskih svetaca, i pravoslavnih, i rimokatoličkih, nema nijednog sveca koji se kao on zove imenom naroda. * U vašoj obimnoj bibliografiji knjiga romana, pesama... javljaju se i vaši spisi o Svetom Savi? - Moja ljubav prema veri mi je prirođena. Još krajem šezdesetih godina, kada je Narodno pozorište u Beogradu raspisalo konkurs za nacionalnu dramu, želeo sam da učestvujem na njemu dramom o Svetom Savi. Nisam učestvovao jer, sem skica, nisam dalje stigao, međutim, bila je to prilika da se, iako mlađi, sprijateljim sa tadašnjim docentom Đorđem Trifunovićem koji me je svesrdno uveo u vreme Svetog Save, u knjige o njemu i, verovatno, tu je njegova zasluga i u mojim poimanjima nemerljiva. U tom periodu, zahvaljujući profesoru Rašku Dimitrijeviću i profesoru Milošu N. Đuriću, upoznao sam istoričara srpske srednjovekovne književnosti, čuvenog Milana Kašanina. Pomogao mi je da mnoge stvari shvatim na drugi način. DVE DINASTIJE - Kada se Sava Nemanjić u manastiru Žiča ustoličio za prvog srpskog arhiepiskopa, Županija Raška počela se zvati Kraljevinom Srbijom. Bilo je to prvo ime potpune samostalnosti. Postao je prvi verski poglavar, zakonopisac, diplomata, prosvetitelj... Zasnovao je dve dinastije, dve jednovremene pa i jednoimene dinastije, vladarsku dinastiju Nemanjića i duhovnu dinastiju svetih Srba - kaže Vitezović. * Posle uspešnog scenarija za seriju o Vuku Karadžiću, gotov je i rukopis za seriju o Svetom Savi? - Prošao sam životnim, ne samo književnim, putem Svetog Save. Stao sam na sva značajnija mesta na kojima je bio, počev od Hilandara, Svete zemlje, do Trnova u Bugarskoj. Istorijske prilike kroz koje je naša zemlja, i velika i manja, prolazila odlagale su rad na seriji o Svetom Savi. Želja i radna volja nisu me napuštale. Napisao sam dramu "Princ Rastko - monah Sava", potom i roman "Princ Rastko". Drama je igrana u Beogradu, Užicu i Banjaluci. U Beogradu je na premijeri prvi put u javnosti, po izboru, bio patrijarh Pavle. U pozorištu "Boško Buha" drama je igrana jedanaest godina u više od 130 predstava. Užička predstava je izvedena i u Tršiću na Vukovom saboru. Banjalučka predstava stigla je na Sterijino pozorje. Roman "Princ Rastko" imao je do sada devet izdanja, sva u, za naše prilike, zavidnom tiražu. U knjizi "Misli srpski" sedam eseja posvećeno je Nemanjićima i Svetom Savi. * Kakva je uloga Hilandara danas? - Od ustoličenja do danas, Hilandar je manastir srpskog opstajanja i trajanja. Carska povelja za gradnju Hilandara, koju je iz Konstantinopolja pribavio "vseh pravovernih hristijan molebnik Sava Grešni" prvi je i pravi početak samostalne Srpske crkve koja će omogućiti samostalnost države. Hilandarom je srpski narod zavetovan u slavu vere, Boga i sebe. Srbi su svoji po volji Božjoj, po carskoj povelji i po svojim zakonima ispisanim u Hilandaru. Njima je Sveti Sava prvi put i zauvek uzakonio zemlju. Hilandar nam pokazuje koliko smo voljom same istorije bili joj i miljenici i stradalnici. * Sveštenici su imali značajno mesto u politici u srednjem veku, da li je ovo vreme drugačije? - Već smo iz prethodnog pitanja pojmili kako je Hilandar bio veliko učilište u kome su se duhovni, a time i svetovni učitelji spremali za Srbiju. Vreme koje je došlo oslobođenjem od Turaka donelo je razdvajanje duhovnog i svetovnog školovanja u preparandijama i učiteljskim školama. Do posla Drugog svetskog rata i vremena odvajanja Crkve od države učitelji i sveštenici bili su cenjeni ljudi u narodu, naročito u selima, što više nisu u našem vremenu. * Utisak je da je Sveti Sava svojom diplomatijom učinio više za Srbe i Srbiju nego sve vojske do sada? - Koliko sam spoznao Svetog Savu i njegovu diplomatiju, mislim da je učinio sve da bi Kraljevina Srbija i posle njega napredovala i uzdigla se do carevine. Vojske su prekidale periode uništavajući i narod i civilizacijska postignuća. Što se tiče izlaza, moja deviza je, u stvari deviza Vuka Karadžića: "Neka svako uradi što je kadar i neće narod propasti!" * Mi smo na istorijskoj vetrometini, a danas ima, koliko i juče, a možda i više pretnji našem narodu i našem nacionalnom biću? - Na ovoj vetrometini svaki narod bi košava oduvala. Dalje je moj odgovor Vukov. * Idu veliki jubileji. Osam vekova autokefalnosti SPC i ovenčanja Stefana Prvovenčanog. Da li ćemo to dostojno obeležiti? - Nadam se! Mada, plašim se jubileja, s obzirom na dosadašnja iskustva, kad smo imali jubileje sa kojima smo mogli dostojno da se predstavimo svetu. Recimo, obeležavanje stote godišnjice od smrti Vuka Karadžića 1964. Celu zemlju smo digli tim povodom. Kruna obeležavanja je trebalo da bude izdavanje celokupnih dela Vuka Karadžića, što ni do danas nije urađeno. I put od Tršića i Tronoše - put opismenjavanja mladog Vuka Karadžića. Celog leta radile su filološke, naše i inostrane, radne brigade. Taj put je danas neprohodan. Dvestota godišnjica rođenja Vuka Karadžića obećavala je veliko nacionalno priznanje u svetu. Na svim univerzitetima koji su imale slavističke katedre obeležena je godišnjica. Kod nas je to imalo vid državne proslave i državnim odlukama prikupljena su velika sredstva koja je trebalo da budu najveći materijalni doprinos srpskoj i jugoslovenskoj književnosti i izdavaštvu. Osnovana je i Vukova zadužbina. Sredstva su otišla velikim preduzećima kao pozajmica za plate. A Vukova zadužbina sada tavori. * To nije jedini primer... - Godine 1989. bila je velika proslava Kosovskog boja. O posledicama da i ne govorimo. Godine 2004. slavili smo dvesta godina Prvog srpskog ustanka. Sem akademije u Orašcu, na koju su potrošena velika sredstva, ništa značajnije za slavu Srpske revolucije nije urađeno. Slično se desilo i sa godišnjicom Milanskog edikta, koja je mogla biti svetski glas za nas. I... da ne brojim više... nadajmo se da ćemo se do tih godišnjica dozvati pameti. * Kako vidite našu kulturu danas? - Za odgovor na ovo pitanje bila bi potrebna oveća studija. U kojoj sigurno ne bi bilo branjeno današnje stanje. * Gde su umetnost i politika po istorijskom značaju, a gde po budžetskoj zastupljenosti u Srbiji? - Svaka na svojoj strani. * Da li je u vreme vaše književne mladosti bilo lakše postati pisac nego sad, bez obzira na politički stav? - Sigurno da je bilo lakše, s obzirom na prostore u kojima ste se mogli oglasiti. Tada je postojala jedna partija i trebalo joj se suprotstaviti. Danas se treba suprotstaviti svim partijama da bi ostao svoj. * Postoje li danas levica i desnica u literaturi? - Ne verujem. Ako postoje, besmislene su. * Mnogi sa nestrpljenjem iščekuju vašu knjigu o Branku Ćopiću, kada će konačno ugledati svetlost dana? - Iščekujem i ja, ali je moram okončati onako kako sam zamislio da bi i Branko bio zadovoljan. NARODNI MUZEJ * KAO član UO Narodnog muzeja, možete li reći nazire li se kraj rekonstrukcije zgrade na Trgu republike? - Rekonstrukcija Narodnog muzeja, kako sada stoje stvari, biće u poslednjem predviđenom roku, ukoliko se trezor Vlade Srbije bude držao rokova. Što do sada nije bila završena, trebalo bi pitati prethodne ministre kulture.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
