Izvor: Večernje novosti, 17.Sep.2014, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manjinska prava ne koristi 22.000 građana islamske veroispovesti

NAJBROJNIJA etnička grupa u Srbiji koja nema status nacionalne manjine su - Muslimani. Na popisu 2011. godine ovako se izjasnilo više od 22.000 građana. Za razliku od neuporedivo brojnijih Bošnjaka, Muslimani se do danas nisu ujedinili u bilo kakvu organizaciju, niti prijavili za izbore za nacionalne savete manjina. To su razlozi zbog kojih se svojim sunarodnicima u Srbiji nedavno javno obratio Avdul Kurpejović, predsednik Matice muslimanske Crne Gore. On ih je pozvao da se organizuju i oslobode >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << straha od „novonastalih Bošnjaka“. Prema njemu, Muslimani su svi oni koji svoje poreklo izvode od domaćeg hrišćanskog stanovništva koje je primilo islam za vreme Osmanskog carstva. - Nigde na svetu ne postoji muslimanska religija, vera, konfesija niti veroispovest, već samo islamska - objašnjava Kurpejović. - Neznalačko i nedoboronamerno je poistovećivanje islamskih vernika sa nacionalnim identitetom Muslimana. Na delu je velikobošnjački nacionalistički program zbog koga se broj Muslimana neprekidno smanjuje. Rezultati takvog delovanja na Balkanu po naš nacionalni identitet više su nego tragični. Kurpejović podseća i da su Muslimani u bivšoj Jugoslaviji bili jedan od konstitutivnih naroda. Posle raspada zajedničke države dobili su status nacionalne manjine u većini novih država. U BiH imaju status konstitutuvnog, a u Crnoj Gori manjinskog naroda. Za razliku od njima bliskih Bošnjaka, u Srbiji nemaju nikakav zvanični status, pa čak ni udruženje.PREVAZIĐENA ODREDNICA? MUSLIMAN kao nacionalna odrednica je prevaziđena - smatra islamolog Ivan Ejub Kostić, koji naglašava da je musliman „verska odrednica koja se i po samom islamskom učenju smatra nadnacionalnom“. - Muslimani bi kao verska grupa svoja prava kao vernici trebalo da ostvaruju preko Islamske zajednice. U Srbiji i regionu problem je nalet bošnjačkog nacionalizma, koji sve više poistovećuje nacionalnu pripadnost i versku opredeljenost. To dovodi do toga da verske institucije postaju nacionalne, što nikako nije dobro. U Srbiji postoji populacija Srba, Roma, Goranaca, Albanaca, Turaka, koji su muslimani, ali koji se nikako ne mogu podvesti pod Bošnjake. Na brojnost ove populacije ukazao je poslednji popis stanovništva, na kojem se najveći broj islamskih vernika u Srbiji uglavnom dvojako izjašnjavao. Bošnjaka je prebrojano 145.300, a Muslimana 22.300. Gotovo sva bošnjačka populacija živi u pet opština - Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje i Priboj. Za razliku od njih, na ovom prostoru, živi tek polovina srpskih Muslimana. Ostatak je rasut po celoj teritoriji Republike. U Beogradu ih je 4.000, Vojvodini 3.400, Novoj Varoši 500... Da tu kategoriju građana Srbije država nije izbrisala sa spiska nacionalnih manjina, kaže za „Novosti“ direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović. Ona naglašava da su Muslimani na potezu ukoliko žele status manjine. - Iz procedure za dobijanje ovog statusa niko nije izuzet - objašnjava Paunovićeva. - Da bi iskoristili mogućnosti koje zakon predviđa, Muslimani moraju da se na neki način organizuju, od Ministarstva za državnu upravu zatraže status manjine i uključe se u proces izbora nacionalnih saveta. Istoričar i vrstan poznavalac srpsko-muslimanskih odnosa Salih Selimović smatra da bošnjaštvo nije istorijski utemeljeno, a da je sličan slučaj i sa muslimanstvom, koje je, takođe, promovisano političkom odlukom. - Inicijativa za organizovanje Muslimana Srbije možda ne bi bila loša, mada je teško proceniti šta bi ona donela tim ljudima. Ovakve ideje dosta su jače u Crnoj Gori, gde deluje i Matica muslimanska, kojoj bi sigurno odgovaralo da slična organizacija postoji i u Srbiji.

Nastavak na Večernje novosti...